Iako se ekonomski uslovi u svetu pogoršavaju već treću godinu za redom, i pored velikih potresa na bankarskom tržištu početkom marta, stiče se utisak da globalna ekonomija uspešno izbegava najgori mogući scenario – eskaliranje finansijske krize na neodržive nivoe. Ali, da li je stvarno tako?
Foto: Rina
Stručnjaci kažu, sve zavisi da li gledamo globalno, Evropu ili Srbiju ili region, ocena u najkraćem je jasna. “Klin krize se preliva na mala i srednja preduzeća!” Velika će otpustiti deo ljudi, produžiti otplatu dugova, a ostali će da trpe, ove industrije i najviše.
– Sve zavisi jer su neke karakteristike tih ekonomija dosta različite. Ono što možemo reći, na globalnom nivou, ovo osećaju mali i srednja preduzeća mnogo više osećaju inflaciju. MSP koja nemaju kapital i imovinu kao velike kompanije, one su u priličnoj oskudici, i kod novih investicija koje spremaju i kapital je postao skuplji, manevarski prostor je manji . ocenjuje za Blic Biznis Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku i nastavlja:
Padom kupovne moći i velike kompanije produžuju period izmirenja obaveza. Klin krize se preliva na male i srednje, velike kompanije će otpustiti deo ljudi, ali problem kod MSP je radna snaga. Oni se ljudi odriču poslednji.
Rastu duogvanja državnih preduzeća prema privatnim. Prreduzeća ne mogu da pozajme novac da premoste i imamo dosta otežanu situaciju. Pritisak u firmama je sve veći na menadžment. Imate ljude koji su nezadovoljni sa visinom primanja, a povećanja kojih je bilo ne mogu da isprate inflaciju. MSP gube zaposlene, idu tamo gde im daju više novca.
Ko je pod udarom? Kod nas su to, kaže Rajić, tekstilna industrija, inudstrija nameštaja, deo IT sektora koji su izgubili projekte, na primer u autoindustriji je pala prodaja te ne ulažu više u IT projekte i naše outsource kompanije gube. Ti trendovi u IT se prelivaju brzo kod nas, dok u drugim ne tako brzo, ocenjuje,
– Sada je klin zaduživanja mnogo oštriji i veliko je pitanje da li ćete da potonete ili ne. Postoje drugi trendovi koje možemo da iskoristimo. Sve veći promet robe ide preko Srbije, da li smo spremni ili ne pitanje je železnice. Mi kao tranzitna zemlja bi tu mogli da dignemo prihode. Uvek postoje grane gde možete da kompenzujete, zaključuje on.