Troškovi popravke krova zgrade mogu koštati i desetine hiljada evra, a obaveza njegovog održavanja je na svim stanarima.
Izvor: B92.net/TV Prva
FOTO TANJUG/ VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP/ bg
Šta se dešava ako, ipak, ne žele svi stanari da učestvuju u saniranju oštećenja?
“Zakon predviđa da su vlasnici svih stanova ujedno vlasnici svih zajedničkih delova zgrade. Samim tim i krova. Oni su ti koji su odgovorni ukoliko poverenje za održavanje zgrade povere nama. Naravno, mi reagujemo u skladu sa njihovim prijavama”, rekao je Igor Ćurčić, direktor sektora za marketing i komunikaciju JP “Gradsko stambeno”.
On je za TV Prva kazao da kad ovo javno preduzeće izađe na teren, prvo vrši “primarnu sanaciju” a to podrazumeva otklanjanje trenutne opasnosti, pričvršćivanje, korišćenje hidro-izolacionih premaza. Kada se radi o dugotrajnom rešenju, onda se radi kompletna sanacija koja podrazumeva radove velikog obima.
Na pitanje šta se dešava ukoliko ne žele svi stanari da prihvate ponudu sanacije, Ćurčić je rekao da “odlučuje većina”.
“Stanari su tu da biraju. Mogu da izaberu koga žele, da zaključe ugovor sa nekom privatnom firmom… Kada većina prihvati našu ponudu, oni ne moraju da brinu da li će svi da plaćaju. Onda kada prihvate – više nije njihova briga koliki je procenat naplate. Naplata kreće po završetku radova”, kazao je.
Opširnije pogledajte u video-prilogu Televizije Prva:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.