NOVI SAD –
Upravljanje otpadom, od planiranja tog procesa preko bezbednog skladištenja i vođenja dokumentacije, što nadležni zahtevaju od svih kompanija koje proizvedu neku vrstu otpada, zahtevan je i skup proces. Kako bi poslovali u skladu s postojećim zakonima i zaštitili životnu sredinu i zdravlje ljudi, privrednici moraju da angažuju operatere. Koji su problemi u upravljanju otpadom, koliko se primenjuju zakoni u toj oblasti i kako sprečiti nelegalna skladišta opasnog otpada?
Posrednici između kompanija i operatera zaduženi su da vode čitav proces upravljanja otpadom, a u komunikaciji s privrednicima najčešće se suočavaju s time da oni nisu dovoljno informisani, objašnjava Marko Rokvić iz Agencije za ekološko savetovanje. On navodi i korake koje je potrebno učiniti kako bi otpad završio na propisanom mestu.
Kao i u drugim oblastima, doneta je odgovarajuća zakonska regulativa, ali propusta ima u primeni, napominje naš sagovornik.
Rokvić, inače i licencirani savetnik za bezbednost u transportu opasnog otpada, ističe da nemamo centar za fizičko-hemijski tretman te vrste otpada, te da zbog toga svedočimo sporadičnim otkrićima nelegalnih skladišta u naseljenim mestima, koja ugrožavaju i životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Industrijski i komunalni otpadi su najveći zagađivači voda.
Državna revizorska institucija nedavno je ukazala na to da nema pouzdanih podataka o tome ko i koliko opasnog otpada proizvodi, niti Srbija ima sisteme za njegovo tretiranje i skladištenje. Revizor je utvrdio i da je Elektroprivreda Srbije, posebno TENT A i B, jedan od najvećih generatora industrijskih otpadnih voda kod nas, a od tri i po milijarde kubika, koliko se ukupno ispusti otpadnih voda, iz EPS-a stiže više od 95 odsto.
Zbog svega navedenog, revizor je preporučio tom i drugim preduzećima, kao i nadležnim ministarstvima, da što pre unaprede upravljanje otpadom i poboljšaju kontrolu njegovih tokova.