NOVI SAD –
Upravljanje otpadom je jedan od najvećih ekoloških problema kod nas. Iako se o njemu mnogo govori i godinama pokušava nešto da se uradi, stvari se pomeraju dosta sporo. I dalje velike količine opasnog otpada završavaju na deponijama, što predstavlja opasnost i pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Taj problem nećemo imati kad budemo imali mesto gde možemo da odložimo otpadne električne uređaje, šporete, frižidere, kompjutere ili gume. Koliko recikliramo posebnih tokova otpada, da li su ostvareni postavljeni ciljevi u prošloj godini i možemo li više ?
Otpadne gume, otpad koji sadrži azbest, elektronski i električni otpad, akumulatori, otpadna ulja, stari automobili čine posebne tokove otpada. Kada je reč o sakupljanju i tretmanu te vrste otpada, predsednik Udruženja reciklera Srbije Nikola Egić kaže da smo u protekloj godini napredovali ali ne dovoljno. Prošle godine sakupljeno je više od 125 hiljada tona te vrste otpada, od toga najviše starih guma – oko 50 hiljada tona, električnog i elektronskog otpada oko 40 hiljada tona i oko 25 hiljada tona akumulatora ali ne možemo biti zadovoljni sa sakupljenih samo 3 hiljade tona otpadnih ulja i otpadnih vozila, dodaje Egić:
Prema Egićevim rečima, akumulatori imaju najveću stopu sakupljanja. Od novih akumulatora stavljenih na tržište sakupi se oko 95% a možda i više:
Način sakupljanja akumulatora preko prodavaca se realizuje desetak godina. To je princip koji treba forsirati i za druge vrste posebnih tokova otpada, smatra Egić. Trgovci su nam tu veoma važni, jer kada im kao kupci, donesemo stari proizvod i oni su dužni da taj proizvod dalje prosleđuju. Nažalost, trgovci kad sakupe takav otpad imaju problem i to ne sme da se dešava. Za prošlu godinu ostvareni su ciljevi a planove za ovu godinu smo povećali za 10 do 15%. Do ostvarivanja postavljenih ciljeva ima mnogo prepreka, kaže Egić i dodaje da je jako zahtevno i da se dođe do lokacije za gradnju objekta za skladištenje opasnog otpada:
Prema našim propisima, do kraja 2019. godine cilj odvojenog sakupljanja elektronskog i električnog otpada bio je 4kg po domaćinstvu i od tada još nismo uskladili svoje ciljeve. Prema Evropskoj direktivi od 2019. godišnje treba sakupiti 65% elektronskog i električnog otpada stavljenog na tržište. To je veliki problem jer kako sakupiti te količine ako nemamo definisane kanale, izgrađena skladišta i ako nemamo mogućnost prisupa fizičkim licima da preuzmemo opasan elektronski i električni otpad, pita se predsednik Udruženja reciklera.
Do pre koju godinu problem je bio i isplata naknada kojima država sufinansira posebne tokove otpada. Sada je uspostavljen ritam isplate, što je dobro jer sada možemo da planiramo i razvijamo se, nabavljamo novu opremu kojom se štiti životna sredina za razliku od toga ako otpad završi na nekoj od nesanitarnih deponija. Važno je da se prati tok tog otpada, šta se s njim dešava, da takav otpad završi tamo gde mu je mesto, a onda treba tražiti način kako da se opasne materije izvezu jer u Srbiji nemamo mogućnosti za njihov tretman kaže Egić.