Očekuje se da će svetske cene hrane pasti i dotaći niske lestvice ove godine, što će doneti olakšanje za novčanike kupaca, saopštio je Oksford Economics.
Blic
Foto: Hashem Issam Alshanableh / shutterstock
„Naša osnovna prognoza je da će svetske cene prehrambenih proizvoda ove godine zabeležiti godišnji pad“, saopštila je ekonomska savetodavna firma.
Rastuće cene hrane širom sveta možda će ove godine konačno videti dno.
Prema Oksford Economics-u, očekuje se da će globalne cene hrane pasti u 2024. godini, nudeći određeno olakšanje za kupce.
„Naša osnovna prognoza je da će svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležiti godišnji pad ove godine, smanjujući pritisak na maloprodajne cene hrane dalje nizvodno“, napisala je ekonomska savetodavna firma u nedavnoj belešci.
Ključna pokretačka snaga za pad cena prehrambenih proizvoda je „obilna ponuda“ za mnoge važne useve, posebno pšenicu i kukuruz.
Velike žetve poslednjih meseci za oba osnovna useva dovele su do stalnog pada cena. Pšenica je pala skoro 10% od početka godine, dok su fjučersi na kukuruz izgubili oko 6% u istom periodu, prema podacima FactSet-a.
Poljoprivrednici su povećali proizvodnju i pšenice i kukuruza nakon viših cena nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 2022.
Kao rezultat toga, globalna žetva kukuruza za marketinšku godinu koja se završava avgusta ove godine verovatno će dostići rekordne nivoe, prema analizi Oksforda. Predviđa se da će žetve pšenice biti visoke, iako nešto niže od rekordnog nivoa u marketinškoj godini od 2022. do 2023. godine, navodi se u izveštaju Oksforda.
Rat Rusije i Ukrajine
Pritisci u snabdevanju žitaricama u Rusiji i Ukrajini su takođe smanjeni.
Uprkos krahu inicijative za crnomorsko žito u julu prošle godine, ukrajinski poljoprivredni izvoz se dobro održava, napisao je vodeći ekonomista Oksford Economics Kiran Ahmed.
Ruski izvoz pšenice je takođe preplavio međunarodna tržišta, držeći niske cene, dodao je on.
Pšenica i kukuruz, zajedno sa pirinčem, čine više od polovine globalnog kalorijskog unosa. To znači da će pravac njihovih cena kritično uticati na budžete za hranu potrošača širom sveta, ističe se u izveštaju.
Foto: Shutterstock / Ringier
Iako su cene pšenice i kukuruza zabeležile snažan pad, cene pirinča su u stalnom porastu, dok su globalne isporuke otežane izvoznim ograničenjima koja je uvela Indija, koja čini oko 40% svetske proizvodnje pirinča. Loše žetve u zemlji prošle godine takođe su podigle cene. Za razliku od pada cena pšenice i kukuruza, fjučersi na sirovi pirinač su porasli za preko 8% od početka godine.
Globalne cene hrane zabeležile su pad od 9 odsto u 2023, prema podacima Svetske banke. Slično tome, indeks svetskih cena Agencije Ujedinjenih nacija za hranu pao je na trogodišnji minimum u februaru, ali je u martu zabeležio blagi oporavak, podstaknut povećanjem za mlečne proizvode, meso i biljna ulja.
„Očekujemo da će cene pasti za dodatnih 5,6% ove godine pre nego što se sledeće godine povećaju na godišnjem nivou“, rekao je Ahmed.
Uz to, Oksford Economics je primetio da su rizici za prognozu cena hrane i dalje „u velikoj meri okrenuti nagore“, sa nepovoljnim vremenskim uslovima na kartama.
Loše vreme narušava samopouzdanje agrobiznisa i izglede za useve, a kakao je nedavno skočio na rekordne nivoe dok se zapadnoafrički farmeri bore sa lošim vremenom i bolestima. Ako loši vremenski uslovi nastave, izgledi za žetvu bi mogli biti narušeni u drugim ključnim regionima za uzgoj useva, dodaje se u napomeni.
„Međutim, mislimo da su cene sada blizu praga i da će početi postepeno da rastu do [druge polovine] 2024. godine“, navodi se u izveštaju.
Kupci u Africi i Aziji takođe su se uzdržavali od kupovine pšenice u nadi da će dobiti još niže cene — a njihov povratak na tržište mogao bi da podstakne oporavak cena, rekao je Ahmed. Pored toga, cene pirinča, koje su i dalje visoke, mogle bi da podstaknu i veća izvozna ograničenja koja dolaze iz Indije.
„Dakle, dok je naš osnovni slučaj da cene hrane ostanu niske ove godine, rastu rizici da bi cene mogle da se oporave oštrije nego što se očekivalo. To bi moglo zadržati inflaciju cena hrane višom nego u našem osnovnom slučaju, održavajući pritisak na potrošača“, zaključio je on.