Srbija ima energetsku zavisnost u proizvodnji električne energije od uglja, ali taj naš osnovni energent ima ključnu ulogu u zelenoj tranziciji, kazao je predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović na konferenciji “Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru”.
On je istakao da će ugalj ostati osnovni energent do 2050. godine, da li u stalnom radu ili rezervnom.
Savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut predstavio je plan zelene tranzicije Srbije kojim se predviđa gašenje određenih termoelektrana, TE “Morava” i TE “Kolubara A” do kraja 2024. godine, TE “Tent A1 i Tent A2” do kraja 2027.godine, TE “Kostolac A1 i A2” do kraja 2028. godine, dok će proizvodnja u “Tent B1” postepeno biti smanjena do 2035. godine.
Srbija raspolaže sa bilansnim rezervama od 3,5 milijardi tona uglja, najveći deo, čak 87 odsto pripada lignitima, dok je oko 10 odsto ugalj mrko-lignitskog tipa, samo dva odsto čisti mrki ugalj, dok kamenog uglja ima svega jedan odsto, naveo je pomoćnik ministra za sektor geologije i rudarstva Ivan Janković.
Janković je dodao i da će se količine uglja u narednim godinama smanjivati, ali da se to neće dogoditi brzo, već dok se ne obezbede konkurentne zamene koje omogućavaju sigurnost u proizvodnji električne energije.
Zelena tranzicija do 2035. godine će Srbiju koštati 8,5 milijardi evra, procenjuju u EPS-u. Od toga bi 2,2 milijarde bile utrošene u rekonstrukciju postojećih sistema, 5,8 milijardi u izradu novih zamenskih kapaciteta, a 0,5 milijardi evra u zaštitu životne sredine.