Radojka Nikolić je u Beogradskoj hronici izjavila da će se energetska i uopšte ekonomska kriza pojačavati sledeće godine.
“To je jako važno da ljudi imaju na umu, da su uzroci koji su izazvali ovu krizu, a to su pre svega inflacija i rast cena hrane, kao i rast cena energenata, oni ostaju. Ti uzroci ostaju na snazi i cele sledeće godine. Pred nama je teška godina, u kojoj će inflacija ostati i dalje visoka i neizvesna u oba ova segmenta. To uvek treba imati na umu”, ističe Nikolićeva.
Jako je značajno, napominje, istraživanje koje su napravili instituti iz Nemačke i Švajcarske.
“Napravili su procenu očekivanja za sledeću godinu. Očekuje se da će sledeće godine inflacija biti dosta visoka i da će nastaviti da rastu cene, posebno u oblasti hrane i energenata, i da tek 2024. godine može da se očekuje kakvo-takvo smirivanje, ali na visokom nivou inflacije. Procene su da naredne četiri godine treba očekivati inflaciju koja će postepeno da pada, ali tek 2025. godine”, navodi Nikolićeva.
“Rate kredita su tek počele da rastu”
Kada je reč o ratama kredita, Radojka Nikolić kaže da su rate tek počele da rastu i da se može očekivati još veći rast.
“Euribor je dva procenta, a kada su ljudi uzimali kredite prošle godine, on je bio u minusu. Do pre pola godine bio je na nuli, a onda je počeo da raste. Za desetak dana je novi sastanak Evropske centralne banke, na kojoj će odlučiti o značajnom skoku euribora, koji je direktno vezan za kreditiranje kod nas. Tako da se može očekivati još veći skok kamata za ovu godinu, ali se već sada najavljuje da će euribor nastaviti da raste i u sledećoj godini”, objašnjava Nikolićeva.
Prema njenim rečima, najbolje je da ljudi koji ne mogu da otplaćuju rate procene kakva je situacija za refinansiranje, ali da uvek treba računati da kada se refinansira kredit i plaća duže, onda se i plaća više, jer se taj isti novac razvuče na više godina.
Dva scenarija za zimu, realan je “negde između”
Što se tiče energetske krize, vlade u Evropi upozoravaju svoje građane da će biti teško i da budu štedljivi.
“Nema tu mnogo izbora. Najgori scenario je da se ostane bez gasa i bez struje, da dođe do neke veće havarije, koja onemogućava snabdevanje i jednima i drugima, a najbolji scenario je da snabdevanje bude normalno i da se koliko-toliko u ovim uslovima nastavi normalan život bez prevelikog skoka cena”, kaže Nikolićeva.
Upitana koji scenario je bliži, Nikolićeva ocenjuje da smo “tačno negde između”, ali da niko ne može da potpuno izvesno kaže kako će izgledati zima.
“To ne postoji, ne postoje aproksimacije, ne postoji merenje koje može biti pouzdano da se tačno utvrdi šta će se događati”, zaključuje urednica Ekonometra i magazina Biznis.