Jedan krak gasovoda Turski tok ide iz Rusije do Turske, a drugi, Balkanski tok, preko Bugarske i Srbije do Mađarske. Eventualna oštećenja imala bi katastrofalne posledice za celu Jugoistočnu Evropu, a Srbiji je glavni dotok ruskog gasa. To bi, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, izazvalo kolaps ne samo u snabdevanju gasom već i rada gasnih elektrana koje proizvode struju. Bezbednost je podignuta na najviši nivo i gasovod se nadgleda i iz vazduha.
Profesor ETF-a u Beogradu Nikola Rajaković kaže da je bezbednost svih produktovoda – gasovoda, naftovoda dalekovoda, od izuzetnog značaja i u mirnodopskim okolnostima, a kamoli u ratnim.
“Dakle, mora maksimalna pažnja i sa svih strana maksimalna briga da se posveti tom problemu, i da se ti ključni energetski objekti očuvaju”, ističe Rajaković.
Brisel novog snabdevača vidi i u Alžiru
U Briselu tvrde da je uvoz ruskog gasa sa 40 pao na devet odsto, novog snabdevača vide i u Alžiru.
“Okončavamo našu zavisnost od ruskog gasa. Naše energetsko partnerstvo sa Rusijom je trajno prekinuto. Pošto je Evropska unija izgubila stalnog partnera, odgovornog za 155 milijardi kubnih metara gasa, ovo je životna prilika za dobavljače gasa kao što je Alžir. Da ojačate svoju ulogu na tržištu, za koje se procenjuje da će do 2030. i dalje 90 odsto zavisiti od uvoza fosilnog gasa”, objasnila je komesarka za energetiku Kadri Simson.
Putin sa Muhamedom bin Zajedom: Rusija je pouzdan partner
U razgovoru sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamedom bin Zajedom u Sankt Peterburgu, ruski predsednik Vladimir Putin uverava – Rusija je pouzdan partner.
“Naši postupci, naše odluke nisu usmerene ni protiv koga, mi ne stvaramo probleme. Cilj nam je da imamo stabilnost na globalnim energetskim tržištima. Istovremeno, uvek reagujemo na zahtev i trudimo se da to uskladimo sa trenutnom situacijom”, poručuje Putin.
Francuska upozorava SAD na nedopustivo skup gas
Iako se Evropa uzda u američki tečni gas, iz Francuske upozoravaju SAD da je nedopustivo da on bude četiri puta skuplji, kada potrošači trpe.
Francuska već ima probleme u snabdevanju naftnim derivatima i štrajkom radnika tog sektora.
Vozači negoduju zbog sve veće nestašice goriva na pumpama.
“Od pet jutros sam bio na najmanje 10-15 benzinskih pumpi i nisam mogao da dobijem gorivo. Ja sam vozač 30 godina, ali se nikada nisam nisam susreo sa ovakvom situacijom”, kaže vozač Loran.
“Ovo je jedna od retkih benzinskih stanica koja je još uvek otvorena na severnoj strani Pariza. Ali to je haos”, kaže vozač Armel.
Protesti u Nemačkoj zbog cena, ponovo se pokreću termoelektrane
I širom Nemačke protesti zbog skupih energenata. Iako su zalihe gasom popunjene 95 odsto, problema ima, pa ne samo da produžavaju rad aktivnih elektrana na ugalj, već će ponovo pokrenuti i pet zatvorenih termoelektrana.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc kaže da obezbeđuju da nuklearne elektrane u južnoj Nemačkoj nastave da rade.
“Sve ove mere doprinele su da možemo da se nadamo da ćemo bezbedno preživeti ovu zimu. Prvi zadatak je da obezbedimo da cene fosilnih sirovina, gasa, nafte i uglja ponovo padnu na podnošljiv nivo”, poručuje Šolc.
Baltičke zemlje upozoravaju na restrikcije struje
Iz dana u dan sve je komplikovanije i snabdevanje strujom.
Zbog ratnih razaranja elektroenergetskih postrojenja, Ukrajina je obustavila izvoz u Mađarsku, Slovačku i Rumuniju. A tri baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija već su upozorile na restrikcije, ako ih Rusija skine sa zajedničke elektroenergetske mreže.
Profesor Rajaković ocenjuje da je to dodatni minus u elektroenergetskom bilansu Evrope.
“Još će manje biti električne energije u Evropi što, drugim rečima, znači da će biti još skuplja. Cela elektromreža Evrope radi u jednoj sinhronoj zoni. Dakle, ona kuca kao jedno srce, najkraće rečeno, a to znači svaki manjak u tom krvotoku osetiće se u Evropi”, objašnjava Rajaković.
Evropski stručnjaci upozoravaju na neizvesnu grejnu sezonu – gasa je 15 odsto manje u odnosu na evropsku prosečnu zimsku potrošnju.