Mali je u intervjuju za Tanjug naglasio da će država i ove godine nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kakvu je vodila i lane, te da će tri glavna prioriteta Ministarstva finansija u 2023. godini biti zaštita životnog standarda građana, nastavljanje investicija i obezbeđivanje dovoljno energenata za privredu i stanovništvo.
Blic preporučuje
– Predsednik Aleksandar Vučić i ja delimo istu politiku. Ona znači da se spremamo za najgori scenario, a ako se desi bolje od toga, onda je to super, ali smo spremni i za najgore. U 2022. godini smo planirali konzervativno i imali prihode veće od planiranih za 192 milijarde dinara, a isto tako smo planirali i budžet za 2023. i spremni smo da odgovorimo na eventualni najgori scenario – istakao je Mali.
Dodao je da je u budžetu ostavljeno dovoljno prostora da se reaguje na krizu, naročito kada je reč o energetskom sektoru, odnosno snabdevanju strujom i gasom.
Pojašnjavajući konkretne mere zaštite životnog standarda građana, naveo je da se od 1. januara povećavaju penzije za 12,1 odsto, minimalna zarada za 14,3 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 procenata.
– Inflacija će po projekciji iznositi oko osam odsto, tako da su ova povećanja znatno iznad nivoa inflacije, a prema podacima za prva tri kvartala 2022. godine, realan rast plata u našoj ekonomiji je oko dva odsto, tako da smo uprkos inflaciji i veoma teškim uslovima života i poslovanja u celom svetu održali životni standard građana Srbije – istakao je ministar.
Foto: Shutterstock / Ringier
Kada je reč o investicijama naveo je da je za ovu svrhu u budžetu za 2023. opredeljeno 6,8 odsto BDP-a i da se nastavlja gradnja auto-puteva, pruga, škola, bolnica, kao i nastavak projekta “Čista Srbija”, odnosno izgradnja kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, što podiže kvalitet života ljudi.
– Treći prioritet nam je energetika i mi smo, očekujući nastavak krize u ovoj oblasti i tokom 2023. godine, planirali budžetski deficit od 3,3 odsto, od čega je 1,4 odsto rezerva sa kojom možemo da reagujemo i ako bude neophodno kupimo dodatne količine gasa ili struje, kako bi građanima i privredi obezbedili normalne uslove života i poslovanja – istakao je ministar Mali.
Kao dve posebno važne brojke za 2022. godinu naveo je blizu 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je više nego u prethodne dve godine i stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, koju Srbija ima tri kvartala zaredom.
Ovako niska stopa je, prema njegovoj oceni, potvrda svih preduzetih ekonomskih poteza, ali i velikog poverenja u našu ekonomiju, a Vlada Srbije će, kako kaže, nastaviti da se bori za svako radno mesto.
Foto: shutterstock
Sve to, borba za bolji standard, investicije, radna mesta će se, ističe on, odvijati u uslovima velikih izazova i neizvesnosti, pri čemu je na prvom mestu politički izazov i tiče se situacije na Kosovu i Metohiji a drugi je globalna ekonomija.
– Mi smo i dalje na putu ka Evropskoj uniji. Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da se sa jedne strane suočavamo sa pritiscima međunarodne zajednice a sa druge strane pokušavamo da očuvamo mir i stabilnost i nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve – rekao je Mali.
Drugi izazov, odnosno globalna ekonomija je, prema negovoj oceni, takav da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će se i kako dešavati sutra a kamoli za mesec, dva ili pola godine.
– Najviše zato što je situacija trenutno takva da jedna odluka ili jedan potez može mnogo toga da promeni i kada je reč o energetici, proizvodnji hrane i svemu ostalom. Takav je svet u ovom trenutku i sa tom neizvesnošću mi moramo da živimo i da računamo na nju. Moramo da vodimo računa o svakom dinaru, na šta trošimo novac, koji su nam prioriteti i da veoma pažljivo pratimo situaciju – rekao je ministar Mali Tanjugu.
Ocenio je da se Srbija u tome pokazala veoma dobrom i da se sa krizom koja iz raznih razloga dugo traje, nosila mnogo bolje nego i zemlje koje su znatno razvijenije od nas.
Radila je tako što je reagovala na događaje, teret krize preuzimala na sebe, što prema rečima ministra Malog mora da se nastavi i ubuduće, pogotovu ako se globalna kriza, koju nismo izazvali, nastavi.
Podsetio je da je država 2020. godine, kada se desila velika kriza sa koronom, reagovala odmah i odlučno i kada je reč o ekonomiji i zdravlju građana i da je za pomoć izdvojeno blizu devet milijardi evra, kao i da su 2022. zdravsteni i prosvetni kao i radnici u socijalnim službama dobili po 10.000 dinara na ime jednokratne pomoći, penzioneri po 20.000 dinara, mladi dva puta po 100 evra, plus nedavno po 5.000 dinara.
Foto: Nenad Mihajlović, Dušan Milenković, Shutterstock / RAS Srbija
– Stalno razrađujemo scenarije i donosimo mere prateći šta se dešava, ko je najugroženiji i kome je pomoć najpotrebnija – rekao je Mali.
Naveo je da je tako pokazano koliko je država odgovorna, ali i koliko su jake naše javne finansije.
Ministar finansija Mali kaze da ima više želja koje bi voleo da se realizuju u 2023. godni, koje su usmerene na njegov dalji profesionalni razvoj, ali bi da ih zadrži za sebe, jer kako kaže u šali, ako ih izgovori javno možda se nikada ne ostvare.
Građanima želi puno zdravlja, sreće i uspeha u 2023. godini i obećava da će Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, učiniti sve da građani što manje osete krizu u kojoj se nalazimo.
– Zajedno ćemo se boriti za stabilnost i mir u regionu i lepšu i bolju Srbiju koju naša deca treba da naslede – poručio je Mali.
(Izvor: Tanjug)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.