Ministar finansija Siniša Mali reagovao je na, kako je naveo, lamentiranje Milana Ćulibrka o srpskoj ekonomiji, objavivši post na Fejsbuku.
Izvor: B92.net
Foto: B92.net
Tekst ministrove objave prenosimo u celosti:
“I, kolika je cena predsednikovih obećanja? Posle silnog lamentiranja o srpskoj ekonomiji Milan Ćulibrk nam ipak nije odgovorio na to pitanje.
“Poručuje građanima da sami procene da li je čaša polupuna ili poluprazna. Dok su neki pre nas ostavljali praznu, a ne čak ni polupraznu kasu, obećanja su bila besplatna, ali i uzaludna.
“Danas su obećanja skuplja, jer ih ispunjavamo. Tako smo privredu i građane u sred velike krize pomogli sa više od devet milijardi evra u prethodne tri godine. Deluje skupo. Ali, kada ste na poziciji na kojoj je vaš posao da brinete o standardu, o investicijama, o ekonomskom rastu, o očuvanju radnih mesta, o broju fabrika koje dolaze, vaš posao je briga o građanima.
“Iz tog ugla, ništa nije skupo, samo loše posmatrate stvari. Zbog stava ‘skupo je’ su u prethodnoj krizi 2008. godine ljudi masovno ostajali bez posla, a Srbija je bila pred bankrotom sa manje od osam milijardi dinara na računu, što je dovelo u pitanje i isplatu penzija. Danas, ovo što je ‘skupo’ izgleda ovako – penzije rastu, plate rastu, nezaposlenost se smanjuje, investicije obaraju rekorde.
“Ali, idemo redom. Ćulibrk zaključuje da će se penzije usklađivati sa inflacijom, pa izvodi ‘matematičku formulu’ da će sigurno onda inflacija biti dvocifrena jer je najavljen toliki rast penzija. Te jednostavne ad hoc formule su možda nekada bile primenjive kada nam je ekonomija bila na dnu, danas ipak Srbiju vode ljudi koji primenjuju pravila po svetskim standardima, pa moram da obavestim bivše stručnjake da su nova fiskalna pravila, predviđena izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je usvojen u parlamentu krajem 2022. godine, naklonjena dugoročnoj održivosti penzionog sistema i omogućavaju povećanje životnog standarda penzionera, čija primanja sada realnije oslikavaju i prate ekonomski razvoj zemlje.
“Nisu to kafanske računice na salveti. To znači da će pri proceni indeksacije penzija za narednu godinu važan podatak biti učešće rashoda za penzije u BDP, a prema prvim preliminarnim procenama, ocenjujemo da će tokom 2023. godine oni biti niži od 10 odsto BDP-a. U tom slučaju, fiskalno pravilo nalaže da se penzije usklađuju rastom zarada u celokupnoj privredi. Dakle, usklađivanje penzija u 2024. godini će se raditi na osnovu podataka RZS o promeni prosečne neto zarade u Republici Srbiji za period jul 2022 – jun 2023. godine.
“A, danas je izvesno da će rast penzija biti dvocifren, s obzirom na trend rasta zarada u prethodnih šest meseci i očekivana kretanja zarada u prvih šest meseci 2023. Dalje, podaci za 2022. godinu o kretanju prosečne penzije ne uzimaju u obzir jednokratno davanje penzionerima od 20.000 dinara isplaćeno u februaru 2022. godine, a vandrednom indeksacijom redovnih penzija u novembru te godine za devet odsto, obezbeđen je međugodišnji rast penzija od 15 procenta u novembru i decembru 2022. godine. Zatim, redovnom indeksacijom penzija u 2023. godini za još 12,1 odsto, prosečna penzija u januaru 2023. godine je iznosila 37.809 dinara (322 evra), što je nominalno povećanje od 22,1 odsto i realno povećanje od 5,4 odsto u odnosu na januar 2022. godine.
“Eto, činjenice su svete, komentari slobodni. A nama sve ovo što smo u prethodnih deset godina učinili za Srbiju, učinili je kumulativno najbrže rastućom ekonomijom u Evropi – nije skupo. Samo ste loše odigrali onda kada je trebalo da spašavate naše građane.
“A cenu vašeg neznanja niste platili vi, nego građani. Nažalost. To jeste bilo baš skupo”, napisao je Mali na toj društvenoj mreži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.