Ministarstvo finansija organizovalo je danas konferenciju na kojoj su bili prisutni direktori domova zdravlja u Srbiji, kao i ministarka zdravlja Danica Grujičić i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić, a na skupu se razgovaralo o digitalizaciji u finansiranju zdravstvene zaštite.
Mali je novinarima rekao da je u cilju racionalnijeg korišćenja novca koji država izdvaja za zdravstvo u proteklom periodu, osim robno materijalnog knjigovodstva, uveden koncept centralizovanih javnih nabavki, kao i e-recept.
Ovogodišnji budžet za zdravstvo iznosi 490 milijardi dinara. Država je dakle odvojila najviše novca do sada za zdravstvo i želimo da se taj novac racionalno koristi i da se vodi računa o svakom utrošenom dinaru, istakao je Mali.
Prema njegovim rečima, pre uvođenja centralizovanih javnih nabavki, sve ustanove su nabavljale za sebe i kako je rekao, bilo je raznih nelogičnosti pa je medicinska igla kod jednih koštala jedan a kod drugih 70 dinara, i “stalno se dugovalo nekim dobavljačima”.
Mali je naveo da država tu neodgovornost više nije htela da toleriše pa su uvedene centralizovane javne nabavke a njihova suština je da država nabavlja za sve, veće su količine i postiže se bolja cena a dobavljačima se više ne duguje kao ranije.
“Uveli smo i e-recept i sada se zna koji doktor daje koliko recepata za koje bolesti. Danas sam na konferenciji pomenuo neke doktore koji najviše ne poštuju e-recept”, rekao je Mali i naveo da uštede od uvođenja e-recepta mogu da budu i veće od milion evra mesečno.
Dodao je da se uvođenjem sistema robnog materijalnog knjigovodstva, od juna prošle godine znaju tačne zalihe po domovima zdravlja, kada je i koliko nečega neophodno nabaviti a zna se i koliko je lekova trošeno po pacijentu.
“Ispostavilo se da ima dosta nelogičnosti pa domovi zdravlja koji imaju isti broj poseta pacijenata u jednom mesecu imaju potpuno drugačiju vrednost zaliha ili utrošaka. Direktori imaju još mesec dana da se razjasne sve nelogičnosti i nejasnoće i da se reše problemi, a nakon toga, to sam im i rekao, više neće biti razumevanja”, naglasio je Mali.
Ukazao je da cilj racionalnog ponašanja i ušteda od strane direktora domova zdravlja nije da se ušteđeni novac vrati u budžet nego da se upotrebi za nabavku opreme, podizanje plata, poboljšanje usluga, uvođenje inovativnih lekova i u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne.
Mali je naveo da će se slična konferencija za desetak dana održati sa direktorima ustanova u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Grujičić: Država će biti rigorozna kada je reč o kontroli trošenja sredstava
Digitalizacija je izuzetno važna da bismo u svakom trenutku znali ne samo gde nam se nalaze materijalna dobra i lekovi nego i šta ko radi u zdravstvu, a krajnje je vreme da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje počnu zajedno da rade na tome, izjavila je danas ministarka zdravlja Danica Grujičić i dodala da će država biti rigorozna kada je reč o kontroli trošenja sredstava u zdravstvu.
“Zadatak Ministarstva zdravlja jesu normativi, da bi se tačno pratilo koliko ko i kako radi. Mi moramo imati jedinstven elektronski sistem i jedinstven e-karton u kome će biti svi podaci o pacijentima”, rekla je ona novinarima u pauzi konferencije koju je organizovalo Ministarstvo finansija, a na kojoj se sa direktorima domova zdravlja u Srbiji razgovaralo o digitalizaciji u finansiranju zdravstvene zaštite.
Dodala je da zaštita podataka pacijenata mora da bude savršena i da pristup podacima mogu da imaju samo oni lekari koji neposredno učestvuju u lečenju pacijenata i navela da se planira uvođenje bar kodova, što bi prema njenim rečima trebalo da se implementira u narednih godinu dana.
Kada je reč o uštedama u zdravstvu, naglasila je da sve zdravstvene ustanove moraju da shvate da je neophodno da poštuju pravila koja je propisala država, da moraju da popunjavaju obrasce onako kako je rečeno i da njihova računovodstva moraju da se prilagode tome jer je to jedini način da uštedimo
“Ušteđeni novac, kao što je rekao i ministar finansija Siniša Mali, mi nećemo vraćati ali ćemo ga koristiti za mlade stomatologe, medicinu rada, vraćanje psihologa u domove zdravlja, kao i da se oni koji nisu završili medicinu ali učestvuju u lečenju ljudi, kao što su recimo logopedi, priznaju kao zdravstveni radnici”, rekla je Grujičić.
Istakla je da će država biti rigorozna kada je reč o kontroli trošenja sredstava gde su, prema njenim rečima, najodgovorniji direktori.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić koja je takođe učestvovala u radu konferencije ocenila je da su ovo prve reforme u zdravstvenoj zaštiti koje se sprovode od kada Fond postoji.
Prema njenim rečima digitalizaciji su prethodile pripremne faze tokom kojih su uvedene centralizovane javne nabavke, da je posle toga uvedeno praćenje zaliha pa zdravstvene ustanove na kraju svakog meseca RFZO prikazuju stanje zaliha.
” Tu se nećemo zaustaviti i idemo ka tome da na dnevnom nivou znamo tačan utrošak po pacijentu i saniteta i lekova”, rekla je novinarima Radojević Škodrić.
Istakla je da se sada kroz SAP sistem jasno vidi koje ustanove nisu prikazivale podatke.
“Danas prozvane ustanove, njih 44, koje nisu želele da prikažu zalihe dobile su rok od mesec dana da daju obrazloženja zašto to nisu uradile a nakon toga ćemo videti šta će se dešavati sa njima”, rekla je direktorka RFZO.
Dodala je da nije reč samo o zalihama, već i o netačnim podacima o utrošku sredstava na mesečnom nivou, pa ima nelogičnih podataka prema kojima su ustanove istog kapaciteta, istog broja pacijenata i istih terapija koje su primenjene, prikazale višemilionske razlike u trošenju sredstava.
Radojević Škodrić je najavila da je cilj dalje digitalizacije da 2024. godine izveštavanje o utrošku bude na dnevnom nivou, kao što je sada na mesečnom.