Neočekivani zaokret u japanskoj monetarnoj politici uzdrmao je finansijska tržišta i doveo do najvećeg porasta jena u poslednjih stotinu godina. U Buenos Airesu nije bilo veselja samo na ulicama, već i na berzi.
0:00/ 0:00
Foto: Ronald Wittek / EPA;
Banka Japana proširila je raspon u kojem se kreću prinosi na dugoročne 10-godišnje državne obveznice. To će omogućiti fluktuaciju prinosa za 50 baznih bodova oko cilja od nula posto, što je 25 baznih bodova više od prethodnog koridora. U utorak je na Tokijskoj berzi Nikkei 225 indeks pao za 2,46 posto.
I ostali berzanski indeksi u regiji (Šangaj, Hong Kong…) te delom i u Evropi (indeks STOXX 600 pao za 0,4 posto) takođe su dosta izgubili, dok su indeksi u SAD-u završili prilično volatilan dan u zelena zona. Došlo je do velikih pomaka na valutnim tržištima – jen je snažno ojačao pa se za dolar moralo izdvojiti čak manje od 131 jena. Reč je o jednodnevnom rastu japanske valute od oko četiri posto, što je najviše od aprila 1995. godine.
Prinos na japansku 10-godišnju državnu obveznicu porastao je na 0,47 posto, najviše od 2015. Banka Japana (koja se dugi niz godina svim sredstvima borila protiv deflacije) dosad je bila jedina centralna banka u najrazvijenijim ekonomijama koja nije pooštriti monetarnu politiku.
Foto: shutterstock
Na primer, dok je Fed ove godine podigao kamatne stope s nula na 4,25 posto, u Japanu je ključna kamatna stopa i dalje u negativnom području (-0,1%), a domaća centralna banka nastavlja da kupuje 10-godišnje obveznice i sama naglašava da se ne radi o kraju labave monetarne politike, već samo o određenim postavkama. Ipak, tržišta od utorka odluku shvataju kao prvi korak prema zaoštravanju monetarne politike, nakon što se inflacija, nešto manja od četiri posto na godišnjem nivou, počela buditi i u Japanu.
Wall Street je utorak završio pozitivno nakon što su indeksi u ponedeljak skliznuli (S&P 500 izgubio je gotovo procenat) budući da je nastavila prevladavati zabrinutost da će Fedova nemilosrdna kampanja dizanja kamata (kamate su vrlo verovatno premašile pet posto) pasti u SAD recesija.
Trenutne prognoze govore da će se u SAD-u sledeće godine BDP smanjiti za 0,3 posto, 2024. rast će biti nula, a ekonomija se očekuje tek 2025. Čak i slavni Bill Gross iz obvezničkog fonda Pimco kaže da se američka ekonomija približava recesija. No, prognoze analitičara Wall Streeta za berzanske indekse u sledećoj godini nisu previše crne: očekuje se da će S&P 500 indeks 2023. završiti na vrednosti nešto iznad 4000 bodova (to je prosečna prognoza), odnosno pet posto više od ovaj indeks ovog godišnjeg trenutka.
I pogled na Argentinu u kojoj vlada euforija nakon osvajanja naslova svetskog prvaka u nogometu, a dobro raspoloženje prelilo se i na tamošnja finansijska tržišta. I cene deonica i obveznica rasle su u ponedeljak i utorak, a analitičari rast pripisuju uspesima argentinske reprezentacije. Centralni deonički indeks (S&P MERVAL Index) u dva je dana porastao četiri posto, a od početka godine vrednost mu je više nego udvostručena, pa je berza u Buenos Airesu među najprofitabilnijima u svetu ove godine. godine, ali što kad je godišnja inflacija veća od 90 odsto.
Inače, istraživanje Univerziteta Surrey u Engleskoj pokazalo je da pobeda na Svetskom prvenstvu podstiče ekonomski rast u zemlji pobednici za najmanje 0,25 procenata tokom dva uzastopna tromesečja. Neka još neko kaže da je fudbal sporedna stvar (iako najvažnija)!
(Bankar.me)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.