Zbog razmimoilaženja u stavovima sindikata i Ministarstva finansija pregovori o minimalnoj ceni rada biće nastavljeni u avgustu, ali najverovatnije ne onako kako su to zamislili reprezentativni sindikati – da se pregovara oko podizanja minimalne zarade, čiji bi iznos važio u drugoj polovini ove godine. Predstavnici sindikata ne kriju razočaranje što izvršna vlast i poslodavci smatraju da radnici koji žive od minimalne zarade, a takvih je oko 400.000, treba da sačekaju tek 2024. da bi im se podigla plata, koja u proseku sada iznosi 40.000 dinara mesečno.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije SSSS, podseća da su se sindikati do sada borili da minimalna zarada bude izjednačena sa iznosom minimalne potrošačke korpe, čija je trenutna vrednost iznad 50.000 dinara, ali i da će se kurs sindikalnog delovanja ubuduće promeniti.
– Kadgod da počne nova tura pregovora, postoji velika mogućnost da zahtevi sindikata budu da se minimalna zarada poveća za čak 10 odsto u odnosu na iznos minimalne potrošačke korpe, a ne, kako smo do sada zahtevali, da bude bar u nivou minimalne korpe. To će biti stav sindikata, bilo da se razgovara o povećanju minimalca za 2023. ili 2024. godinu – najavljuje Vuković, i podseća da su građani na minimalcu već sada u zaostatku za jednu minimalnu zaradu, kada se to uporedi sa iznosima minimalne potrošačke korpe za prva četiri meseca ove godine.
– Već više od 41.000 dinara su radnici u zaostatku za prva četiri meseca ove godine, i to pod pretpostavkom da je i u aprilu bio isti iznosi minimalne potrošačke korpe kao u martu (50.661 dinara), a verovatno nije. To znači da su za prva četiri meseca ove godine građani zaposleni na minimalcu primili oko 160.000 dinara, a više od 201.000 dinara su potrošili na minimalnu potrošačku korpu – objašnjava Vuković.
Sindikati su tražili da se minimalac poveća već u ovoj godini zbog visoke inflacije, dok su predstavnici ministarstva izneli statističke podatke na osnovu kojih je zaključeno da može da se pregovara samo o minimalcu za narednu godinu. Poslodavci ostaju pri stavu da podizanje minimalca do iznosa iznad 50.000 dinara ne bi samo uticalo na najmanje zarade, nego i na one koje su bile njoj blizu. Na primer, one zarade koje su iznosile 48.000 dinara trebalo bi da posle takvog povećanja minimalca iznose 58.000 dinara, a to bi, mišljenje je poslodavaca, bio suviše veliki udarac na ukupnu ekonomiju.
– Trenutno sve miruje, očekuju se novi pregovori u avgustu, ali o ceni rada u 2024. godini. Do sada je država davala predloge i izračunavala koliko može da poveća minimalnu cenu rada, jer je ona najveći poslodavac. Videćemo kako će biti ovog puta – kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Iznos nije isti svakog meseca
Minimalna cena rada trenutno iznosi 230 dinara po radnom satu, ali minimalna zarada nije unapred fiksirana, već se određuje upravo na osnovu minimalne cene rada, ali i vremena provedenog na radu. Najveći minimalac od 42.320 dinara u ovoj godini radnici će primiti tri puta. Jedan je bio u martu, drugi je upravo majski, a treći ih čeka u avgustu. Dan manje u radnoj listi, po 22, imali su u januaru, a biće ga još u junu, oktobru i novembru sa zaradom od 40.480 dinara. Za jul, septembar i decembar ubeležiće po 21 dan rada i platu od 38.640 dinara, dok su april i februar bili meseci sa najtanjim buđelarom od 36.800 dinara zbog minimalnog broja radnih sati (160 sati).