“Jedanaesto učešće na ovoj manifestaciji potvrđuje našu ulogu privilegovanog partnera u ovoj oblasti, u kojoj je „potražnja za Made in Italy“ posebno velika, naročito u pogledu poljoprivredne tehnologije i mehanizacije. Vaše tržište pažljivo pratimo i ono nudi mogućnost uspostavljanja saradnje sa drugim državama u okruženju. Tu sinergiju Italija želi da ojača kako bi obezbedila razvoj poljoprivrednog sektora, koji je sinonim za kvalitet i iskonsku vezu između čoveka i zemlje” ocenio je Lolobriđida – rekao je u intervjuu za “Blic Biznis”, ministar poljoprivrede Italije Frančesko Lolobriđida.
Blic preporučuje
Italijanska poljoprivreda čini 25 odsto italijanskog BDP-a, što je zavidan udeo. Kako Srbija može iskoristiti prostor za napredak u tom smislu?
Srbija je poslednjih godina snagu i energiju uložila u poljoprivredno-prehrambeni sektor. Ima prostora za napredak u svim oblastima. Dalji razvoj sektora, koji se očekuje u narednim godinama, imaće koristi od pozitivne sinergije sa italijanskim kompanijama.
Srbija je lider u regionu Balkana po proizvodnji hrane. Takođe je među pet najvećih svetskih proizvođača maline, šljive i višnje, među pet najvećih evropskih proizvođača kupina, jagoda, borovnica, dunja, kukuruza i soje i među deset najvećih evropskih izvoznika kukuruza i suncokreta.
Ovo su važne brojke koje potvrđuju potencijal vaše poljoprivrede. Poljoprivreda i agrotehnologija predstavljaju veoma perspektivne sektore za dalje produbljivanje trgovinskih odnosa Italije i Srbije.
Prošle godine ostvarena je rekordna trgovinska razmena između Srbije i Italije. Kakva su vaša dalja očekivanja?
U 2022. godini trgovinska razmena Italije i Srbije dostigla je rekordnih 4,6 milijardi evra. Imajući u vidu ovaj značajan rezultat, organizovan je bilateralni Poslovno-naučni forum koji je okupio više od 150 italijanskih i preko 256 srpskih kompanija. Jedan od stubova ove manifestacije bio je poljoprivredni i agrotehnološki sektor.
Uveren sam da će, počev od ovih brojki, trgovinska razmena moći dodatno da raste i ove godine. Naš cilj je da uspostavimo strukturisanu saradnju u regionu Balkana, rušeći barijere i olakšavajući razmenu i promet robe, ljudi, usluga i kapitala.
U Italiji se poljoprivreda zasniva na porodičnim firmama, što je njihova prednost. Koji su primeri dobre prakse italijanskih porodičnih firmi?
U cilju veće konkurentnosti, italijanska poljoprivreda mora da konsoliduje svoje lance snabdevanja, čineći ih manje osetljivim na spoljne udare, i da dodatno radi na svojim jačim stranama. Upravo tu dolazi do izražaja odbrambeni karakter prehrambenog suvereniteta.
Moramo zaštititi pravi kvalitet proizvoda, koji predstavlja autentičnost koja je sertifikovana i koja se zasniva na kratkim lancima snabdevanja i porodičnim firmama. Moramo da se suprotstavimo onim interesima, pre svega u Evropi, koji bi građanima želeli da nametnu proizvode koji su više puta laboratorijski prerađeni i lišeni nutritivnih vrednosti.
Foto: Ustupljene fotografije
Italija je najveći proizvođač vina u svetu. U čemu je tajna i koliko vam je naškodila kriza koja traje već nekoliko godina?
Ministarstvo poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šumarstva (MASAF) izdvojilo je 25 miliona evra iz Fonda za lanac snabdevanja za podršku vinima Made in Italy – PDO i PGI, u cilju razvoja aktivnosti obuke i promocije i povećanja plasmana kvalitetnih vinskih proizvoda, na nacionalnoj teritoriji.
Štaviše, Italija je jedna od prvih evropskih država koja je dobila sertifikat o održivosti za svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Digitalizacija je prilika za proizvodni svet, za promociju teritorije i u turističkom i kulturnom smislu, kao i za prenošenje informacija građanima.
Sredstva Zajedničke poljoprivredne politike izdvojena za meru Zajedničke organizacije tržišta vina – promocija u trećim zemljama – deo su fondova koje je Zajednička organizacija tržišta (ZOT) stavila na raspolaganje u cilju promocije (a samim tim i prodaje) vina u zemljama van Evropske unije.
Italija je drugi najveći proizvođač maslinovog ulja. Kakva je situacija u vezi sa tim, s obzirom na povećanje cena i inflaciju?
U Ministarstvu smo se 16. februara sastali sa predstavnicima lanca snabdevanja maslinovim uljem, kako bismo povratili 33.000 hektara zemlje sa zasadima maslina, koji su izgubljeni u poslednjih deset godina, a koje želimo da dodatno uvećamo u narednih pet godina. U okviru Nacionalnog strateškog plana, mehanizam intervencije Zajedničke organizacije tržišta (ZOT) ulja doživeo je radikalnu promenu, po uzoru na ZOT voća i povrća. Sredstva koja se izdvajaju za ZOT ulja iznose 34,59 miliona evra godišnje.
U okviru Nacionalnog plana oporavka i otpornosti izdvojili smo sredstva za modernizaciju uljara, a nedavno sam potpisao uredbu o raspodeli sredstava, na regionalnom nivou, za modernizaciju uljara u iznosu od 100 miliona evra.
U Italiji je veoma važna i ekološka poljoprivreda, koja se prostire na više od dva miliona hektara. Da li Srbija ima tu mogućnosti da napreduje i koliko je to izvodljivo?
Memorandum potpisan u martu u okviru Poslovno-naučnog foruma Srbija-Italija, koji je podržao Italijanski lanac snabdevanja, definiše saradnju između lanaca snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima dve zemlje i promoviše mrežu saradnje za razvoj zajedničkih projekata između italijanskih i srpskih kompanija u cilju stvaranja efikasnog i održivog proizvodnog sistema.
Ova saradnja obuhvatiće sektor mehanizacije, automatizacije i digitalizacije poljoprivredne proizvodnje i transformacije, agrotehnologiju, vodoprivredu i preciznu poljoprivredu, biljnu genetiku, ne ostavljajući po strani konkretne akcije za podršku razvoju kratkih lanaca snabdevanja i lokalnih prehrambenih sistema.