Miščević je to izjavila za Tanjug uoči, panela “Friends of the Danube” (Prijatelji Dunava), koje je povodom Svetskog dana voda organizovala ambasada Slovenije u Beogradu i nevladina organizacija “Supernatural” kako bi skrenuli pažnju na značaj “Strategije EU za Dunavski region” (EUSDR) i razgovarali o načinima za osnaživanje i uključivanje mladih u EUSDR, očuvanju voda i biodiverziteta.
“Dunav povezuje Srbiju ne samo državama članicama EU već i sa državama koje su kandidati. Sada je njegova uloga upravo u tome – da spoji sve nas koji u Evropi živimo na evropskom kontinentu, imamo istu vrstu problema, istu vrstu izazova sa kojima se suočavamo”, rekla je Miščević.
Dodala je da se trenutno, radi na implementaciji EUSDR-a, tako što se razgovara o načinima za formiranje što boljih projekata, koji će pomoći svima koji žive, kako bi unapredili dve velike oblasti – tehnologija znanja i transporta.
“Dunavska strategija nas tera na saradnju i da bi smo mogli pripremati što bolje projekte za naše zajedničke razvoje. Razvoje naših država”, navela je Miščević.
Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant rekao je za Tanjug da je cilj današnjeg panela povezivanje svih zemalja kroz koje teče Dunav.
“Povezivanje je važno na svim nivoima, pogotovu koja se tiču ekologije, industrije, trgovine, turizma itd. I zato je bitno da sve zemlje između sebe sarađuju pošto Dunav nije samo stvar jedne zemlje svih”, istakao je Bergant.
Dodao je da je ključno da i zamlje koje nisu članice EU, a pripadaju dunavskom slivu, što pre postanu deo EU jer će onda i povezivanje na tom području postati intenzivnije.
Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar rekao je za Tanjug da je izuzetno bitno da sve zemlje koje su povezane preko Dunava vode brigu o ekologiji i svojoj okolini, kako bi se ta reka očuvala i postala zelenija.
Istakao je i važnost uključivanja mladih u EUSDR, kako bi i oni mogli da pokažu kako razmišljaju i kako bi doprineli povezivanju putem Dunava, ali i očuvanju te reke.
Ambasador Austrije u Beogradu Kristijan Ebner ocenio je za Tanjug da je Dunavska regija, veoma važna ekonomskom i turističkom smislu i dodao da njegova zemlja “svim srcem” podržava EUSDR.
“Poslednjih godina, geopolitička situacija se menja, tako da je važno da radimo zajedno u ovoj regiji. Delimo slične interese, koji simboliše reka Dunav, i kroz strategiju mi možemo implementirati različite projekte koji bi doneli ekonomski prosperitet i povezati ljude”, rekao je Ebner.
Moramo da dokažemo da imamo kompetentno ekonomsko tržište
Ekonomski kriterijum zahteva da zemlja koja želi da postane deo EU treba da dokaže da ima tržište na svojoj teritoriji koje je bazirano na pravilima kompeticije i kompetentnosti svoje ekonomije, istakla je danas ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Ministarka je to rekla na otvaranju prvog Regionalnog “Info dana” Evropskog saveta za inovacije (EIC), na kome su startapovima predstavljene mogućnosti finansiranja i program Akcelerator.
Miščević je kazala da očekuje puno u smislu puta evropskih integracija i prosperiteta naše zemlje, a što se tiče delegacije iz EU, kaže da mi sa njima radimo na uspostavljanju dobrog partnerstva.
“Potreba za ekonomskim razvojem je bitna, i to je deo koji nije potrebno da objašnjavam dodatno. Sa ovim programom mi takođe držimo kriterijume, a jedan od kriterijuma za članstvo u EU je stabilna demokratija, stabilne demokratske institucije koje su prvi i najvažniji element”, rekla je ministarka.
Kako je navela, drugi kriterijum je ekonomski, i zahteva da zemlja koja želi da postane deo EU, treba da dokaže da ima tržište na svojoj teritoriji koje je bazirano na pravilima kompeticije i kompetentnosti svoje ekonomije.
Imala sam zadovoljstvo da upoznam ljude iz EIC po prvi put, rekla je Miščevićeva i navela da smo mi “svedočimo da svakog dana ima sve više ideja u smislu bustinga razvoja, što će nam pomoći u dostizanju novih inovacija”.
“Kada smo danas diskutovali o potencijalima koje EIC daje istraživačima, inovatorima i manjim kompanijama, ustvari smo pričali o pripremi Srbije da postane punopravni član EU”, kazala je Miščevićeva.
Ona ističe da, koliki god da je uspeh pojedinih kompanija, uvek je prikladan da bude podržan od EIC-a.
Pratićemo, diskutovaćemo stalno, kaže ona, i dodaje da nećemo samo diskutovati o potencijalima dodatne pomoći koja dolazi iz EU, nego da ćemo “težiti da uspostavimo srpski inovacioni fond”.
U Beogradu se danas u hotelu Metropol održava prvi po redu regionalni “Info dan” Evropskog saveta za inovacije (EIC), na kome će startapovima biti predstavljene mogućnosti finansiranja i program Akcelerator.
Ministarka Miščević se zahvalila savetniku iz Privredne komore Srbije Milunu Trivuncu i istakla da su svi iz PKS-a ne samo jake pristalice, već i partneri u evropskim integracijama Srbije.
Događaj je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa EIC i EISMEA, uz podršku konzorcijuma Evropske mreže preduzetništva iz jugoistočne Evrope (JIE).
Sekvira: Objasnićemo inovativnim kompanijama kako da apliciraju za sredstva EIC
Na današnjem regionalnom “Info danu”, objasnićemo kompanijama koje se bave inovativnim tehnologijama kako da apliciraju za sredstva EIC-a koja iznose 10 milijardi evra, rekao je danas predstavnik EIC-a Keit Sekvira.
Sekvira je kazao Tanjug da će “Info dan” Evropskog saveta za inovacije (EIC), koji je organizovan u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, pružiti priliku startapovima da saznaju sve o novim mogućnostima finansiranja.
“Ovo za EU predstavlja novu inicijativu. EIC ima finasiranje od 10 milijadi evra za narednih par godina i otvoren je za inovatore koji se bave novim tehnologijama bilo gde da se nalaze u Evropi, uključujući i Srbiju”, rekao je Sekvira.
Kako ističe, “danas ćemo objasniti svim kompanijama kako da apliciraju za sredstva EIC-a, i zašto su ona bitna za njih”.
Nadamo se da će biti mnogo kompanija i mnogo inovatora iz Srbije koji će se prijaviti na ovaj program nakon današnjeg događaja, rekao je Sekvira.
Pomoćnik ministra za nauku, tehološki razvoj i inovacije Vladimir Radovanović smatra da je ovo velika prilika za ministarstvo da predstavi planove, stremljenje i napore u polju transfera tehnologije i saradnje između akademije i nauke sa jedne strane i biznisa sa druge strane.
“Glavni cilj naučno istraživačko inovacionih napora je osposobiti sistemski razvoj tehnologije i inovacija na drzavnom nivou, i doprineti kreaciji novih poslova koji osposobljavaju državnu kompeticiju na globalnom nivou”, rekao je Radovanović.
Kako je istakao, vise od 42.000 ljudi je zaposleno u sektoru tehnologija u Srbiji.
“Svake godine diplomira vise od 3.000 inzenjera. Imamo 44 specijaliizovana IT kursa u srednjim skolama i programiranje je obavezan predmet za sve učenike koji imaju više od 11 godina. Takođe, imamo i programe vestačke inteligencije u nasem višem obrazovnom sistemu”, zaključuje Radovanović.
Šef operacije delegacije EU u Srbiji Martin Klauke smatra da niko više ne sumnja da je inovacija u srcu kreativne kompeticije, kreiranja poslova i imanja potrebnog znanja za izlazak u susret izazovima naseg vremena u području digitalne transformacije.
“Zbog toga je ova tema visoko na agendi EU u smislu finansiranja”, rekao je Klauke.
On je istakao da postoji velika dinamika u regionu po pitanju novih institucija koje promovisu nauku i inovacije.
“Veoma smo srećni što smo deo ovog poduhvata i ponosan sam da kažem da smo mi kao EU podržali mnogo inicijativa koje je Vlada Srbije započela u polju nauke i tehnologije. Podržali smo inovacione fondove od samog početka, pre više od 10 godina sa 47 miliona evra, i sa preko 1.000 projekata”, rekao je Klauke.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Milun Trivunac kaže da je istraživanje PKS-a pokazalo da kompanije koje koriste inovacije, koje svakodnevno investiraju u nove tehnologije i koriste kreativnost zaposlenih postižu mnogo bolje rezultate, višu produktivnost i veći rast.
Tokom današnjeg stručnog panela, korisnici EIC sredstava iz regiona će podeliti svoja iskustva i pružiti praktične savete za uspešno apliciranje u okviru programa Akcelerator.