NOVI SAD –
Zbog posledica pandemijske krize i aktuelnog rata u Ukrajini, Međunarodni monetarni fond umesto prognoziranog rasta, najavljuje globalnu recesiju i procenjuje da će svetska ekonomija u naredne četiri godine izgubiti četiri biliona dolara. A kako bi sprečile ubrzani rast inflacije centralne banke podižu kamatne stope, što se onda negativno odražava na privredni rast. Ekonomisti smatraju da je ipak inflacija, a ne recesija, trenutno najveći globalni rizik.
Narodna banka Srbije već je sedam puta podigla referentnu kamatnu stopu, a i evropska međubankarska stopa euribor drastično je porasla, što je dovelo do povećanja cena kredita. Uz to, podizanje referentne kamatne stope na svetskim tržištima negativno se odražava na investicije i potrošnju, a time i na produbljivanje krize u pogledu privrednih aktivnosti.
Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković ističe, međutim, da je inflacija u ovom trenutku najveći rizik po makroekonomiju, kako kod nas, tako i u ostalim zemljama širom sveta.
Prema njegovim rečima, domaću ekonomiju pogađa i rast kursa dolara. Nedeljković ipak ne očekuje da će doći do većeg slabljenja evra u narednom periodu.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić veruje, pak, da je inflacija dostigla maksimum i da će krajem godine početi da pada i napominje da je današnja stopa euribora na nivou na kakvom je bila i 2015. godine.
Iz Udruženja potrošača Efektiva ocenjuju, međutim, da nema nikakvih naznaka da inflacija usporava, već da, naprotiv, građani Srbije sve više osećaju njene posledice zbog enormnih poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Pojedini ekonomisti upozoravaju takođe da u trci sa inflacijom svi gube, i proizvođači i potrošači, jer na rast kamata reaguju povećanjem cena ili smanjenjem tražnje. Ukazuju i da je Srbija trgovinski i investiciono povezana sa članicama Evropske unije, jer iz njih dolazi više od dve trećine stranih direktnih investicija i gotovo isto toliko izvoza ide u te zemlje, te bi drastično usporavanje evropske privrede za posledicu imalo smanjenje investicija i pad izvoza domaće privrede.
Detaljnije u audio zapisu.