Novi stendbaj aranžman predstavlja podršku dogovorenom ekonomskom programu Srbije u naredne dve godine a deo od ukupnog iznosa sredstava biće povučen tokom 2022. i 2023. godine, dok će se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostrožnosti.
Istovremeno, Odbor izvršnih direktora MMF je ocenio dosadašnje reakcije politike u Srbiji i očekivanja u pogledu aranžmana.
Nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, novi aranžman sa MMF je zamenio postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou.
Ciljevi ekonomskog programa Srbije za period 20232024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom odnose na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, dodatnu podršku finansiranju aktuelnih i potencijalnih platnobilansnih i fiskalnih potreba u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, nastavak jačanja domaće privrede i njene otpornosti sprovođenjem strukturnih reformi, posebno u energetskom sektoru.
Prilikom donošenja odluke o odobravanju aranžmana, izvršni direktori MMF-a su ocenili da se Srbija u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi, podržanih MMF-ovim Instrumentom za koordinaciju politike, stoji u saopštenju Narodne banke.
Takođe su ocenili da se privreda Srbije brzo oporavila od pandemije virusa korona, a da su nosioci politika pravovremeno započeli konsolidaciju u cilju ponovne izgradnje odbrambenih mehanizama.
Istakli su globalne inflatorne pritiske, slabe izglede rasta naših ključnih trgovinskih partnera, kao i visoke svetske cene energenata, kao ključne rizike, ali i naveli da Srbija i dalje ima snažne makroekonomske politike.
Istakli su i da su u Srbiji već sprovedene mere kako bi se ovi rizici ublažili, ali da aktuelni uslovi zahtevaju dodatne odbrambene mehanizme, na čemu nosioci politika i rade, a što će i aranžman podržati.
MMF ocenjuje da je zatezanje monetarne politike Narodne banke Srbije u uslovima prenosa globalnih inflatornih pritisaka bilo pravovremeno i adekvatno, kao i da su restriktivna monetarna i fiskalna politika neophodne radi držanja inflacije pod kontrolom i očuvanja relativne stabilnosti deviznog kursa dinara.
Prema makroekonomskom okviru Srbije za 20222024. godinu, Odbor izvršnih direktora projektuje popravljanje u svim oblastima, što se vidi kroz postepeno vraćanje na pretpandemijsku putanju rasta, dalje jačanje fiskalnih pokazatelja, uz zadržavanje visokih kapitalnih investicija, očekivano suzbijanje inflatornih pritisaka i jačanje eksterne pozicije zemlje.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je istakla da je obuzdavanje inflacije prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije.
“U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine, čime uvažavamo činjenicu da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti”, navela je ona.
Dodala je da i ovog puta MMF ističe značaj relativne stabilnosti kursa dinara za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje, a rekordne devizne rezerve, uz punu koordinaciju pravih politika i proaktivno delovanje, koje i MMF prepoznaje, ostaće jedan od stubova sprovođenja naše ekonomije i kroz ovu krizu.
Mali: Zvanična potvrda stend baj aranžmana MMF-a Srbiji dobre vesti
Zvanična potvrda Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o odobravanju ranije dogovorenog stend baj aranžmana Srbiji je odlična vest za nas i predstavlja kontinuitet saradnje naše zemlje sa ovom važnom međunarodnom institucijom, izjavio je danas potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali.
“Ovakva odluka borda je bila očekivana nakon dvonedeljnih razgovora sa stručnjacima MMF u Beogradu tokom kojih su se uverili u stanje srpskih javnih finansija i našu rešenost da reforme privedemo kraju”, ocenio je Mali u saopštenju povodom odluke koja je stigla iz Vašingtona.
On je istakao da ceni opredeljenost MMF da bude podrška Srbiji tokom aktuelne krize, podrška u očuvanju do sada postignutih rezultata i podstrek da što bezbolnije prođemo kroz ovaj, kako je rekao, turbulentan period.
Mali je podsetio da je tokom Misije MMF u oktobru dogovoreno da se aktuelni Instrument za koordinaciju politike zameni dvogodišnjim stend baj aranžman ukupne vrednosti oko 2,4 milijarde evra od čega će deo sredstava biti usmeren za ublažavanje posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja.
“To je podrška dogovorenom ekonomskom programu i za nas znači očuvanje stabilnosti i dodatnu sigurnost”, ocenio je Mali.
On je istakao da je novi aranžman i sigurnost da Srbija neće stati sa strukturnim reformama, s fokusom na veća ulaganja u sektor energetike koji je i jedan od generatora svetskih ekonomskih nestabilnosti.
“U prethodne tri godine smo sa više od devet milijardi evra pomogli privredu i građane. Želimo da nastavimo da budemo stub oslonca privrednoj aktivnosti ali i očuvanju životnog standarda građana. Drugačiji je narativ u kom se borimo sa novom krizom i to je dobro i daje nadu da ćemo lakše prebroditi izazove koji nas čekaju, objasnio je Mali.
Početkom novembra, po okončanju posete Srbiji, MMF je ocenio da je Srbija postigla izvandredne rezultate za vreme trajanja kovid krize, ali da se na nju nadovezala nova kriza izazvana energetskom nestabilnošću, te da je zato važan novi aranžman.
Delegacija MMF sa Janom Kesom Martejnom na čelu ocenila je tada da se Srbija, nakon snažnog oporavka od pandemije, suočila sa spoljnim uticajima, ali da je uprkos tome održala stabilnost finansijskog sektora uz blago usporavanje rasta i inflaciju, uz očekivano smanjenje u sledećoj godini.
Delegacija MMF-a posebno je pohvalila napore koji su uloženi da se efekti povećanih troškova života što manje odraze na građane.
MMF je istakao i da je od velike važnosti činjenica da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku zemlje, da je srpska ekonomija spremna za rizike, uključujući i adekvatan nivo deviznih rezervi, politiku upravljanja javnim dugom i dobro kapitalizovan bankarski sektor te da će novi aranžman biti još jedna dodatna “brana” od spoljnih negativnih uticaja, navedeno je u saopštenju.