„Veliko dugme koje možete da okrenete su troškovi života“, kaže Tomi Sajks, sertifikovani finansijski planer i osnivač Traveltirementa, sajta gde ističe pristupačne kuće u Francuskoj i Italiji putem biltena i kanala društvenih medija.
„Moglo bi vas koštati 70.000 dolara godišnje za penziju srednje klase u Sjedinjenim Državama“, kaže Sikes. „Ako imate taj novac u južnoj Italiji, možete živeti kao kralj, uključujući iznajmljivanje ili kupovinu imanja.
Ako se nadate da ćete iću u penziju sa stilom, a da pritom očuvate niske troškove, evropsko penzionisanje može biti pravo za vas. Ali kada počnete da tražite “vaše idealno mesto”, imajte na umu ova tri saveta.
1. Razmišljajte van popularnih mesta
Ako ste tražili uzbudljivu, ali isplativu destinaciju za penzionisanje u SAD, verovatno biste odmah izbacili Njujork i Los Anđeles sa svoje liste. Isto važi i za Evropu, kaže Sajks.
„Pariz, Rim i Milano će i dalje biti skupi“, kaže on. To važi za luksuzna mesta za odmor kao što su jezero Komo i Sen Trope, mada ionako možda nećete naći ono što tražite na tim mestima.
„Srce ovih zemalja je kada uđete dalje na selo“, kaže Sikes. „Ne govorimo o životu usred ničega. Postoje stotine, ako ne i hiljade malih gradova i sela koji još uvek imaju infrastrukturu. I dalje imaju brzi internet i medicinske ordinacije. Samo što ih ljudi možda ne vide kao blistave ili glamurozne“, dodaje on.
Ipak, život može izgledati glamurozno ako možete potrošiti manje na osnovne životne troškove, a više na stvari koje vas čine srećnim.
„Par koje poznajem živi u južnoj Italiji u primorskom gradu. Dakle, imaju plaže, grad koji se može šetati, restorane, barove, vozove – oni žive na glavnoj liniji“, kaže Sikes. „Kaže mi da živi od 1.500 dolara mesečno.
2. Znati pravila boravka
Pre nego što započnete pretragu, moraćete da shvatite koja su pravila kada je u pitanju posedovanje ili zakup imovine i generalno boravak u zemlji u koju planirate da se povučete.
Deo razloga zašto se Sikes fokusira na Francusku i Italiju jeste da su pravila tih zemalja povoljna za većinu stranaca koji žele da kupe imovinu tamo.
„Postoji nula ograničenja za Amerikance koji kupuju imovinu u Italiji ili Francuskoj“, kaže Sikes za CNBC Make It. „Ne morate biti građanin. Ne morate čak ni biti stanovnik. Bukvalno možete kupiti nešto na daljinu”, piše Biznis insajder.
Jednom kada odlučite da li možete da kupujete ili iznajmljujete u drugoj zemlji, drugo pitanje je boravak. Za mnoge potencijalne kontinentalne penzionere, rešenje pola-pola je dobar prvi korak. „Možete ići od januara do marta, zatim otići na 90 dana, a zatim se vratiti za jul, avgust, septembar“, kaže Sikes.
Za stalni boravak, moraćete da istražite da li pravila o državljanstvu ili vize imaju smisla za vaš penzioni plan.
3. Rad sa profesionalcima
Život od fiksnog prihoda u penziji uvek zahteva dosta planiranja, a to u inostranstvu dodaje još jedan sloj složenosti.
Možda imate prilično dobru ruku o tome kako se distribucije iz vašeg 401(k) i Roth IRA tretiraju iz poreske perspektive SAD, ali ta slika bi mogla izgledati drastično drugačije u drugoj zemlji u zavisnosti od međunarodnih poreskih sporazuma.
Čak i Sikes, CFP, zna da je važno imati ljude sa obe strane okeana koji vam mogu pomoći u planiranju. “Potrebni su vam ljudi u zemlji – čizme na zemlji da vam pomognu u administrativnim stvarima”, kaže on. „Neke od ovih zemalja su poznate po svojoj birokratiji.
Ako planirate da koristite nekretninu sa skraćenim radnim vremenom i planirate da je iznajmite kada niste tamo, moraćete da uspostavite odnos sa agentom za nekretnine kome verujete. Čak i ako ga ne iznajmljujete, moraćete da isplanirate šta će se dogoditi kada ne budete tamo tri meseca.
Čak i pre nego što pređete taj most, ako sklapate poslove sa nekretninama, postoji velika šansa da agent za prodaju neće govoriti engleski i dokumenti će biti na maternjem jeziku. To je samo još nekoliko razloga zašto Sikes snažno zagovara traženje pomoći.
„Postoji mnogo razloga za planiranje budžeta za rad sa profesionalcem, a ne za pokušaj da sami to shvatite.