Već nekoliko godina u Srbiji nedostaju radnici pojedinih struka – pre svega zanatskih. Nedovoljan broj radnika i velika potražnja za određenim strukama izazvali su značajna pomeranja na tržištu rada, pa smo tako sada došlči u situaciju da postoje i poslovi koji su po zaradama nadmašili najplaćeniji IT sektor.
Foto: shutterstock
S jedne strane, radna mesta za koja nema dovoljno radnika valja popuniti te se potraga za tim kadrom mora tražiti van zemlje, a s druge strane plate kvalifikovanaih radnika približavaju se zaradama u IT sektoru.
Blic preporučuje
Dakle, nije nikakva tajna da kvalifikovanih radnika – električara, zidara, građevinaca, varilaca, bravara, kuvara, frizera….nema i da se za na dolazak majstora čeka dugo, da se odlazak kod frizera ili kozmetičara mora zakazati mnogo ranije, da se radna mesta za određene pozicije oglašavaju neprestano, da je izmenjivost radnika česta… Zbog svega toga poslodavci su u velikim problemima pa su mnogi shvatili da je, kako bi našli/zadržali dobrog radnika, neophopdno povećati plate, piše Dnevnik,rs.
Zarade u IT sektoru odavno iznad 1.500 evra
Plate u IT sektoru u Srbiji odavno su preskočile iznose od 1.500 evra, već dugo su na prvom mestu po visini zarade u našoj zemlji i prosek je, recimo i to daleko veći od onog na republičkom niovu i proteklih nekoliko meseci viši je od 200.000 dinara mesečno. To, naravno, ne znači da svi koji rade u IT sektoru zarađuju toliko, baš kao što i nekoliko ponudđenih izuzetno visokih zarada za kvalifikovane radnike ne znači da je to iznos koji oni zarađuju.
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija
Po rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, da određenih struka nema potvrđue i struktura oglasa na sajtu Poslovi Infostud iz prve polovine godine jer su se najviše tražili radnici u trgovini/prodaji, IT sektoru, mašinstvu, administraciji i ugostiteljstvu.
– Najviše mogućnosti da se zaposle imali su prodavci, vozači, magacioneri, administrativni radnici i komercijalisti – kaže Turinski. – Deficit je i dalje najuočljiviji kod zanatskih zanimanja, pa je poslodavcima bilo najteže da nađu radnike za pozicije frizera, mesara, metalostrugara, pekara, kuvara, kozmetičara, automehaničara…
On ističe da je situacija na tržištu rada takva-kakva je i da zato i nije neobično što je deficit radnika određenih struka doveo do rasta zarada, pa one premašuju i iznos 1.000 evra mesečno. Ipak, Turinski naglašava da tako visoke zarade za ta zanimanja nisu uobičajene i da je to važno znati prilikom konkurisanja za posao.
– Prema podacima s našeg sajta plate koje su bile nuđene za ove pozicije kretale su se od minimalca pa sve do par hiljada evra. Ukoliko je tačan podatak da je prosečna plata programera u Srbiji 1.600 evra, onda se slobodno može reći da kvalifikovani radnici i te kako mogu da stanu rame uz rame sa programerima. Naglašavam da ove zarade nisu standardi za ta zanimanja već maksimumi koji su zabeleženi na našem sajtu koji su određeni poslodavci nudili. Tako je bilo slučajeva da se za posao vodoinstalatera nudila zarada od 240.000 dinara, a električaru početniku – 150.000 dinara – kaže Turinski.
Dodaje da si maksimalne oglašene zarade za posao prodavca bile do 250.000 dinara, a komercijaliste i do 350.000 dinara, ali treba reći da je kod ove dve pozicije specifičan iznos maksimalne zarade zavisi od dodatnog procenta od prodaje koji se ostvari na osnovnu zaradu.
– Za posao magacionera bilo je ponuđeno maksimalno 150.000 dinara, administrativnog radnika – 180.000, a za vozača u drumskom teretnom transportu i do 250.000 dinara. Mesari i metalostrugari mogli su da računaju na zarade do 120.000 dinara mesečno, frizeri i kozmetičari do 150.000, pekari i automehaničari do 200.000 dinara, a za šefa kuhinje ponuđena je zarada od čak 350.000 dinara – kaže Turinski.
Treba reći i da nedostak radne snage određenih struka nije problem koji muči samo Srbiji. Naprotiv, s njim se suočavaju i gotovo sve zemlje Evrope. I tamo nedostaju radnici deficitarnih zanimanja, te su i oni prmorani da uvoze radnu snagu. Put razvijenih zemalja Evrope otišlo je i odlazi dosta stanovnika naše zemlje, ali i drugih zemalja u okruženju jer su zarade više nego kod nas. Zato i ne treba da čudi to što je i u našoj zemlji sve više stranih radnika. Za prvih šest meseci ove godine izdato je 24.785 radnih dozvola., što je znatno više nego lane kada je u Srbiji strancima izdato ukupno 35.168 dozvola.
(Dnevnik.rs)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.