Na svetskim tržištima cene nafte prošle nedelje pale su više od 11 odsto. U pitanju su naniži nivoi u ovoj godini, jer se trgovci plaše recesije, a time i slabljenja tražnje za “crnim zlatom. Cena barela na londonskom tržištu potonula je za nedelju dana 11 odsto na 76 dolara po barelu, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 11,2 procenta na 71,02 dolara. Ove cene zadržane su i jutros, sa blagim odstupanjem u plus.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Zašto cene padaju? Nekoliko je jasnih razloga. N samom početku prošle nedelje cene su porasle jer je na snagu stupio embargo Evropske unije na rusku naftu koja se doprema brodovima. EU je takođe odredila limit za cenu ruske nafte, 60 dolara, kako bi smanjila ruske prihode od prodaje nafte.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) potvrdili su istovrememo odluku s smanjenju proizvodnje za dva miliona barela dnevno. Sve je to podržalo cene nafte. Ali samo nekoliko dana kasnije, sa obelodanjivanjem novih privrednih pokazatelja za Evropu, Kinu i Ameriku, došlo je i do straha među investitorima od recesije što je oborilo cenu nafte.
Ocena je da bi recesija kod nejvećih zemalja i potrošača nafte mogla smanjiti potražnju za barelima. Amerika je tu najugroženija imajući u vidu neviđenu inflaciju u poslednjih 40 godina, zbog čega FED intenzivno diže kamatne stope.
I u Srbiji je cena derivata istovremeno padala – dizel je u junu koštao i do 220 dinara za litar, a sada je 201. Benzin je na niovu od 171 dinar.