Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala evroobveznice u ukupnoj vrednosti do 1,75 mlrd USD
Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije, izdate su evroobveznice ročnosti 5 u ukupnoj vrednosti od 750 mil USD uz kuponsku stopu od 6,25% i evroobveznice ročnosti 10 godina ukupne vrednosti 1 mlrd USD, uz kuponsku stopu od 6,50%.
– Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 mlrd USD, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje – navedeno je iz kabineta guvernera.
Emisije evroobveznica Srbije, kako se dalje navodi, mogu se okarakterisati kao veoma uspešne, naročito imajući u vidu sledeće parametre:
- Izuzetno visoka tražnja investitora (premašila 11 mlrd USD) – preko šest puta veća od nominalne vrednosti prodatih evroobveznica, pri čemu je interesovanje pokazalo oko 500 investitora iz celog sveta (SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije)
- Smanjenje troškova finansiranja (zahtevane stope prinosa investitora) tokom aukcije za 45 baznih poena (0,45 %), što je značajnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja iz okruženja, emitovanih tokom ovog meseca
- Međunarodni investitori su bili spremni da prihvate i nižu stopu na srpske hartije od “fer vrednovane” (negativan iznos premije za novu emisiju), odnosno da pristanu na nižu stopu od tržišne, za razliku od zemalja u regionu kod kojih su zahtevali dodatni prinos za novu emisiju.
Kako se dalje navodi, obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica odmah su konvertovane u obaveze u evrima. Time je pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Srbije.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Interesovanje za srpskim evroobveznicama na aukciji pokazalo je oko 500 investitora iz celog sveta, čime je postignuta značajna diversifikacija investitorske baze.
– Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta naše ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga – navodi se na sajtu NBS-a.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Srbija je postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU.
Kako je naglasio, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i rata u Ukrajini, čak 12, 4, odnosno 5 puta.
Mali je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8%, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.
Kako je dodao, jedan od prioriteta naše ekonomske politike je efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2%, navodi se na sajtu Vlade.