Ocenjeno je da srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od šokova.
“Predloženi stendbaj aranžman biće dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike. Stendbaj aranžman će zameniti postojeći Instrument za koordinaciju politike i nadovezaće se na reformsku agendu Instrumenta, uz uvažavanje tekućih izazova”, navedeno je u saopštenju.
Razgovori su vođeni u okviru trećeg razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, podržanog savetodavnim, nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) iz juna 2021. godine.
Istovremeno, razmatrano je i zaključivanje novog stendbaj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (Stand-by Arrangement – SBA), čiji je fokus na nastavku vođenja odgovorne ekonomske politike, uz dodatnu podršku finansijskoj stabilnosti u periodu vanrednih svetskih okolnosti i preplitanja nekoliko kriza.
Tokom razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije, na osnovu čega je Misija pozitivno ocenila sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa i pohvalila kontinuitet dobrih ekonomskih politika.
Ocenjeno je i da je upravo zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike i sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera Srbija uspešno očuvala makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost i u periodu pojačanih izazova.
Pohvaljena je i blagovremena priprema srpskih vlasti za dalje potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja.
Konstatovano je da je srpska privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo s negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast, time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU koju su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.
Ipak, srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od šokova, koji uključuju i adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, uz najniže učešće problematičnih kredita do sada, kao i dokazanu sposobnost proaktivnog reagovanja na razne udare iz međunarodnog okruženja.
Posebno je konstatovano i da je očuvana finansijska stabilnost, kao i stabilnost deviznog kursa, uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju.
“Važan stub odbrane stabilnosti jesu visoke devizne rezerve, kojima pažljivo upravljamo, kao i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi”, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Govoreći o aktuelnim makroekonomskim kretanjima u Srbiji, Tabakovićeva je istakla da NBS od maja, s ponovnim delovanjem faktora za jačanje dinara kupovinom deviza, dodatno povećava devizne rezerve.
One su krajem septembra premašile nivo s početka godine i iznosile su 16,5 milijardi evra, što je znatno više od nivoa propisanog brojnim kriterijumima kojima se meri njihova adekvatnost.
Takođe, nastavljen je rast zapošljavanja i zarada u privatnom sektoru.
Uprkos visokoj bazi i pojačanim neizvesnostima iz međunarodnog okruženja, prema preliminarnim podacima, priliv stranih direktnih investicija u devet meseci ove godine premašio je priliv iz istog perioda rekordne prethodne godine.
“Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u avgustu je iznosilo 3,19 odsto, što je za gotovo jedan procentni poen ispod nivoa pre pandemije. To je još jedna potvrda da smo u Srbiji donosili pravu i pravovremenu kombinaciju mera”, navela je guvernerka NBS.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila je i da je, u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka koji su mahom uzrokovani cenama hrane i globalnim cenama energenata, reakcija monetarnom politikom odgovarajuća.
Konstatovano je da tekuće pooštravanje monetarnih uslova ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije, kao i da su vlasti sprovele i dodatne mere kako bi ublažile udar na troškove života stanovništva.
“Obuzdavanje inflacije jeste prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine. Kroz postepen pristup uvažava se činjenica da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti”, rekla je Tabakovićeva.
Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, dalja kombinacija makroekonomskih mera trebalo bi da bude takva da obezbedi smanjenje inflacije i podrži stabilnost deviznog kursa. Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije.
“Kao i tokom prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, u Srbiji nastavljamo da čuvamo stabilnost i sprovodimo reforme, uz punu koordinaciju politika, što je neophodno za sprovođenje naše ekonomije i kroz ovu krizu”, zaključila je Tabakovićeva.