четвртак, 09.11.2023, 12:31 -> 12:42
Извор: Народна банка Србије
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто), објавила је Народна банка Србије.
Из Народне банке наводе да су одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определили наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њено очекиванo кретање у границама циља у хоризонту монетарне политике.
“Приликом доношења одлуке уважено је и то што су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента – каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, али и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и смањење краткорочних инфлационих очекивања, указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике”, наводи се у саопштењу.
Како се наводи, приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се инфлација у међународном окружењу смањује, иако је још увек изнад циља централних банака у готово свим земљама које циљају инфлацију.
“У условима попуштања трошковних притисака и отклањања застоја у снабдевању, као и заоштрене монетарне политике, Европска централна банка у октобру није мењала висину референтне каматне стопе, уз оцену да ће њене будуће одлуке и даље зависити од података који буду пристизали”, истичу из Народне банке.
Додаје се да сличан став у погледу монетарне политике има и Систем федералних резерви, који од јула није мењао висину распона својих каматних стопа. Како се наводи, даље смањење глобалних инфлаторних притисака очекује се и током 2024. године, што треба да допринесе и нижој домаћој инфлацији.
У саопштењу се наводи да је Извршни одбор НБС истакао да опрезност у одлучивању о монетарној политици и даље налажу геополитичке тензије, нарочито након избијања конфликта на Блиском истоку, као и волатилно кретање светских цена сирове нафте и неких врста хране, што може утицати и на инфлациона очекивања.
“Ипак, у односу на максимуме достигнуте прошле године, цене примарних производа су ниже и, ако се геополитичке тензије не буду даље заоштравале, по овом основу не треба очекивати неки знатнији ефекат на глобалну и домаћу инфлацију”, истичу из НБС.
“Међугодишња инфлација у Србији на опадајућој путањи од априла”
Додају да се међугодишња инфлација у Србији налази на опадајућој путањи од априла, при чему је у августу и септембру била и нешто нижа од очекиване.
“Успоравање инфлације на 10,2% у септембру резултат је нижег раста цена хране и базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), која је смањена на 8,2%. Важно је истаћи и значај заоштравања монетарних услова, које ће, заједно са осталим факторима, утицати на готово извесно враћање инфлације на једноцифрени ниво у октобру и наставак њеног даљег смањења у наредним месецима. Смиривање инфлације одразило се на даљи пад инфлационих очекивања финансијског сектора за годину дана унапред, као и на кретање очекивања за две и три године унапред у границама циља Народне банке Србије. И према нашој новој пројекцији, инфлација ће крајем ове године износити око 8%, а средином 2024. ће се вратити у границе циља”, истиче се у саопштењу.
Додаје се да ће Народна банка Србије наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.