Немачка министарка животне средине Штефи Лемке (Зелени) је у Берлину крајем марта окончала расправу која је земљу годинама држала у неизвесности.
“Када се све сабере, ризици нуклеарне енергије се не могу контролисати и стога окончање коришћења нуклеарне енергије чини нашу земљу сигурнијом, а тиме се избегава и даље стварање нуклеарног отпада”, навела је Лемке.
Кратко продужење пре коначног краја
Пре тога, Немачку је тресла бурна расправа о нуклеарној енергији. Владајућа коалиција СПД-а, Зелених и ФДП-а заправо се у коалиционом споразуму сложила да ће се придржавати немачког постепеног укидања нуклеарне енергије, о којем је већ одлучено 2011. Последње нуклеарне електране требало је да буду затворене до краја 2022. године.
Али рат Русије против Украјине све је променио. Прекинуте су руске испоруке гаса Немачкој и страховало се од енергетске кризе. Савезни канцелар Олаф Шолц је на крају одлучио: продужетак рада преосталих електрана до средине априла 2023.
Дуготрајна расправа
Тешко да је иједна расправа деценијама толико делила људе као она о нуклеарној енергији, посебно у Западној Немачкој. Нуклеарна електрана у граду Калу у Баварској била је прва немачка нуклеарна електрана која је испоручила струју у јавну мрежу 17. јуна 1961. Три немачке електране које још раде коначно прекидају напајање 15. априла. Између та два датума прошло је 22.596 дана и за то су се време водиле многе жестоке расправе.
У једном тренутку је 19 немачких нуклеарки испоручивало трећину електричне енергије у земљи, последњи пут пре двадесетак година.
У Западној Немачкој је током седамдесетих и осамдесетих противљење нуклеарној енергији извело стотине хиљада – углавном младих – људи на улице. Чинило се да је катастрофа реактора у Чернобиљу у тадашњем Совјетском Савезу 1986. године потврдила све њихове бојазни, но како демохришћани и либерали, тако и социјалдемократе, и даље су се чврсто залагали за коришћење нуклеарне енергије.
Нуклеарна енергија у Европи
Неке друге европске земље су у томе биле брже. Пионир је била Шведска која је недуго након Чернобиља одлучила да затвори своје нуклеарке. А и Италија је тада такође одлучила да затвори последње две нуклеарне електране. У Италији је та одлука на снази до данас, док је у Шведској излазак из нуклеарне енергије поништен 1996. године. Шест нуклеарних електрана у Шведској данас производи око 30 посто потребне електричне енергије.
Друге европске земље, попут Холандије и Пољске, планирају изградњу нових реактора, док Белгија одлаже планирани излазак. Француска је са 57 реактора увек била водећа нуклеарна држава, а то намерава и да остане. Од 27 земаља ЕУ, 13 жели да користи нуклеарну енергију у наредним годинама или чак да прошири капацитете. Међутим, многи стручњаци сумњају да ће се то догодити.
Први немачки излазак 2002. године
У Немачкој је 2002. године тадашњи министар животне средине из редова Зелених Јирген Тритин прогурао прву одлуку о изласку из нуклеарне енергије. То су првобитно ублажиле касније владе, но ужасна катастрофа реактора у Фукушими у Јапану 2011. коначно је запечатила судбину немачких нуклеарних електрана. Тадашња канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ) одлучила је да се поступно оконча употреба нуклеарне енергије у Немачкој.
Тритин, данас посланик Зелених у Бундестагу, у интервјуу за Дојче веле о датуму коначног гашења каже: “Да, то је важан дан, јер та се прича приводи крају – прича о цивилној употреби нуклеарне енергије. Али ово није крај нуклеарне енергије у Немачкој. Још ћемо милион година морати безбедно да складиштимо најопаснији отпад на свету”.
Шта кажу заговорници нуклеарне енергије?
Значи ли то онда да је с нуклеарном енергијом у Немачкој коначно готово? У одговору удружења за нуклеарну технологију у Немачкој „КернД” на упит Дојче велеа се каже да дефинитивно одустајање од нуклеарки није паметно с обзиром на енергетску кризу, која је додуше ублажена, али није окончана.
А осим тога и “с обзиром на климатску политику и врло неповољан развој производње електричне енергије у прошлој години због наглог пораста производње електричне енергије из угља, затварање три функционалне нуклеарне електране које производе врло мало гасова који производе ефекат стаклене баште је несхватљиво“, кажу у КернД-у.
Према њиховом мишљењу, “ако се у обзир узму сигурност снабдевања, заштита животне средине и климе, као и конкурентност, више струје из нуклеарних електрана је смисленије него њено укидање”.
Нуклеарна енергија широм света
Према подацима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), у свету тренутно раде 422 нуклеарна реактора, чија је просечна старост око 31 годину. Актуелни извештај ИАЕА каже да се не може говорити о ренесанси нуклеарне енергије.
Што се тиче производње електричне енергије у свету у нуклеарним електранама, каже се: “1996. достигнуто је високих 17,5 посто, 2021. та је вредност пала испод десет посто први пут у четири деценије.”
А Јирген Тритин тврди да нико не жели да улаже у нуклеарну енергију у великим размерама “јер нуклеарна енергија није конкурентна”. Изградња нових нуклеарних електрана врло је скупа – и врло се често финансира порезима. Уз то се увек изнова пробијају рокови, а и велик је отпор грађана новим пројектима.
Азија предњачи
Но, то не важи за Азију. Ту је нуклеарна енергија и даље популарна и све је више планова за градњу нових постројења, упркос Фукушими. И Јапан планира да се врати значајном коришћењу нуклеарне енергије, упркос земљотресу и цунамију 2011, који је изазвао експлозију неколико нуклеарних реактора једног за другим. Тада су биле затворене све нуклеарне електране.
Али мало-помало, неки реактори су поновно укључени. Сада је јапанска влада одлучила: земља која има мало сировина, жели да гради нове реакторе и остави постојеће да раде до 70 година старости.
“Морамо у потпуности да искористимо нуклеарну енергију”, мото је премијера Фумија Кишиде. У анкетама, након дугогодишњег отпора, тај став има све већу подршку становништва.
Највеће планове, међутим, имају Кина, Русија и Индија. Тако, на пример, Кина, у којој практично нема цивилног друштва које се бори против нових пројеката, планира да изгради још 47 нуклеарки. Та земља већ производи више нуклеарне енергије него Француска.