Statistički podaci govore da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava u Srbiji za 3 %, a ove proizvodne sezone taj broj je još veći. Programi lokalnih samouprava usmereni ka poljoprivredi se već prave za narednu godinu, a trenutna situacija u Srbiji je slična sa problemima u regionu.
“Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji, koje imaju te lokalne programe za poljoprivredu, to je preko dve milijarde dinara što nije mala cifra. Zamerke sa terena od poljoprivrednih proizvođača su oko kašnjenja subvencija, ali ja verujem da će nova ministarka učiniti sve da te subvencije budu redovno isplaćivane. Mislim da je bitno da se pokrene celokupno stočarstvo, a ne samo mlečno govedarstvo koje je priznajem i najviše ugroženo. Bio sam po terenu ovih dana i već pitaju lokalne samouprave kako da naprave plan i program za sledeću godinu i na šta da stave akcenat, a ja sam svima rekao da prednost daju stočarstvu”, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.
“Da li će i Hrvatska imati vlastitu proizvodnju mleka je pitanje i kod nas jer su trendovi pada proizvodnje mleka izuzetno izraženi. Pre deset godina smo imali 60 hiljada proizvođača koji su davali mleko na otkup, a sada imamo tek tri hiljade. Konkretne mere su da se sakupe podaci koji ukazuju na produktivnost, na troškove i prihode, zatim da se zainteresuju mladi, da se primenjuju savremene tehnologije i znanje te da se vodi računa o proizvođačima mleka, koji rade puno radno vreme u svojoj štali, na taj način da mogu od svojih prihoda živeti i to im država mora na neki način garantovati”, kazao je predstavnik Mreže savetodavnih službi Jugoistočne Evrope iz Hrvatske Milan Gusnjak.
Nestašica mleka je deo svetskog problema i zbog trenutne situacije u Evropi. Mlekare u Srbiji se nadaju da će se uz sistemsko rešavanje problema i radu na povećanju mlečnosti krava poboljšati situacija u kojoj svi relevantni učesnici u ovoj industriji moraju da sarađuju.
“Imlek je najveći otkupljivač mleka u regionu jer pored Srbije poslujemo i u Republici Srpskoj i Makedoniji. Kada pričamo o saradnji sa proizvođačima saradnja je dobra i mi imamo veliki broj farmera u svom sistemu, preko 4000, a godišnje otkupimo i preradimo nešto preko 300 miliona litara mleka. Svesni smo činjenice da se mali proizvođači mleka, odnosno farme sa manjom proizvodnjom mleka gase, dok očekujemo da će ljudi koji su ostali da se bave proizvodnjom mleka povećati svoje količine”, napomenuo je direktor otkupa sirovog mleka mlekare Milan Vuletić.
“U celom Braničevskom okrugu zastupljeno je dosta mlečno govedarstvo tako da ćemo mi a svaki način gledati da im pomognemo i potrudićemo se da našim poljoprivrednim proizvođačima, na svaki način, kao poljoprivredna služba izađemo u susret od edukacija, do tema novih poput dobijanja kukuruza za svako grlo koje je starije od 24 meseca”, rekao je direktor Poljoprivredne savetodavne, stručne službe Požarevac Bojan Stević.
Sa pronalaženjem novih, mladih proizvođača u sistemu obrazovanja strukovnih škola i kroz primenu savremenih tehnologija mogao bi se postaviti temelj za budućnost. Iako statistika ne govori u korist mlečnog govedarstva ona upozorava.
“Evo prvo smo počeli staju da radimo po evropskim standardima i uvozimo stada, grla koja su visoko kvalitetna za proizvodnju mleka. Naše krave će morati da daju od 40 do 50 litara mleka jer je to isplativo za naš ceo kraj”, kazao je direktor Poljoprivredno veterinarske škole sa domom učenika u Rekovcu Ljubiša Stevanović.
“Trenutno u Srbiji ima manje od 200 000 krava, to je više nego alarmantan podatak, smanjili smo za nekoliko desetina godina više nego dva puta broj grla. To je crveni alarm, a mnogo gore od toga je da je nivo proizvodnje na ovim grlima koja su preostala daleko ispod evropskog i svetskog proseka. Nije problem u ceni mleka, cena mleka koje plaćaju mlekare u Srbiji je, verovali ili ne, možda i jedna od najvećih u Evropi. Problem je što mleka u Srbiji nema i što ga neće biti ukoliko samu proizvodnju ne podignemo na viši nivo, za 20 do 30 % prosečnu proizvodnju, a da smanjimo troškove i budemo konkurentni. Danas mleko u Srbiji dolazi iz Poljske jer je jeftinije nego što je u Srbiji”, napomenuo je direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Rade Jovanović.
Vreme je da se struka, nauka i svi faktori u mlečnom govedarstvu, od nadležnog ministarstva, preko industrije do proizvođača usmere na pravljenje jasne strategije kako bi se naučilo na greškama drugih u okruženju i kako bi se sa što manje posledica prošlo kroz tranziciju povećanja mlečnosti grla.