Izvoz sirovina, komponenti, poluproizvoda i usluga na nemačko tržište od 1. januara teče po novom, strožem režimu. On obuhvata sve kompanije – domaće i strane.
Kao partneri i dobavljači nemačkih firmi, obavezne su da dokažu da u proizvodnji poštuju ljudska prava i da ne zagađuju životnu sredinu.
“Što se tiče zaštite prava zaposlenih, tu se odnosi na zabranu upotrebe dečijeg rada, zabranu bilo kakvog prinudnog rada, zloupotrebu privatnog obezbeđenja, prava zaposlenih na udruživanje, prava zaposlenih na primerenu zaradu, primerenu zaštitu na radnom mestu, zabranu protiv pravnog oduzimanja zemljišta”, objašnjava Tanja Lindel, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije.
Kada je reč o drugoj, ekološkoj odredbi, zakon se oslanja na tri konvencije – o upotreba žive, dugotrajnom uticaju štetnih supstanci i prekograničnom kretanju otpada i njegovom skladištenju. Šta sve to znači u praksi?
“Sada morate da dokažete zapravo da ne samo proizvodnja, nego i transport vaše robe, mora biti sto posto zelen. To znači da ne možete više koristiti kamione na dizel, dakle morate transportovati robu nekim prevoznim sredstvom koje je zeleno. Na prvom mestu će to pogoditi sve one industrije koje sarađuju sa visoko-tehnološkim industrijama u Nemačkoj, što znači metalska, elektro, mašinska industrija, gotovo sve grane industrije”, napominje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Paprene kazne za nepoštovanje pravila
Nemačka agencija za ekonomske politike i poslove vršiće kontrolu primene novih pravila u firmama. One će dalje na dobavljače iz Srbije ugovorom prenositi deo obaveza. Ko ih ne poštuje – čekaju ga paprene kazne.
“Za nemačke kompanije su predviđene visoke kazne, od 100, 200, 500, 800 hiljada evra, do viših kazni kao što su za kompanije koje imaju godišnji promet preko 400 miliona evra, čak do dva procenta godišnjeg prometa i zabranu učešća na javnim tenderima preko tri godine. Samim tim što je strana firma kažnjena, doći će do prekida ugovornog odnosa naše kompanije, tj. naše kompanije su u riziku da izgube svog partnera ako ne poštuju obaveze”, ukazuje Tanja Lindel.
U ovoj godini zakon važi samo za one nemačke kompanije koje zapošljavaju više od 3.000 ljudi. Od naredne će se odnositi i na one sa više od 1.000 zaposlenih. Očekuje se da slični akt o izvozu uskoro bude donet na nivou čitave Evropske unije.
“Skupe, ali neophodne promene”
Upućeni ukazuju da će promene biti skupe, ali neophodne. Za to će im, navode, biti potrebni i podsticaji države.
“Na primeru jedne male kompanije koja ima do 50 zaposlenih u metalskoj indrustriji te promene će koštati pet do 10 miliona evra u narednih tri do pet godina. Ako one to ne budu uradile, njihova konkurencija se smanjuje. Našim kompanijama najviše konkurišu takve slične kompanije iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, one su sve u EU i imaju te podsticaje, one će biti konkurentnije u izvozu nego naše kompanije”, napominje Dragoljub Rajić.
U Nemačku izvozi 2.700 kompanija iz Srbije, a koliko njih učestvuje u lancima dobavljača – tek treba da se utvrdi.
Privredna komora Srbije u martu će otvoriti kancelariju za pomoć kako bi tim kompanijama olakšala prilagođavanje na nova nemačka pravila.