Кажу да у светској кризи злато најјаче сија. Цена злата на берзи поново је прескочила све досадашње рекорде и пре неколико дана достигла је нови историјски максимум. Иако се рекорд од 2.135 долара по унци почетком месеца кратко задржао на тржишту, стручњаци сматрају да је то сигнал поверења у злато у време великих светских турбуленција и криза.
Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже да се последњи скок цене злата догађа због рата у Појасу Газе, као и због турбулентне глобалне и економске ситуације.
Такође, истиче, борба са инфлацијом још није донела очекиване резултате, тако да је злато увек одбрана од инфлације.
Према његовим речима, тренутна цена злата је 2.050 долара по унци.
„Сами скокови злата су везани за неке геополитичке глобалне догађаје. Први скок је био када је била пандемија, па рат у Украјини, а сада комбиновано – инфлација плус сукоб у Палестини“, рекао је проф. Мусабеговић.
Злато, како каже, увек има неку улогу коју ми не видимо, али чим његова цена почне да расте, значи да се нешто дешава и да ћемо у релативно кратком времену сазнати шта су узроци.
Познати амерички инвестициони фонд „Голдман Сакс“ процењује да овај пораст није пролазна ствар, да ће цена злата расти и током целе 2024. године.
„Ја очекујем да ће бити виша цена. Међутим, злато је као и свака друга инвестиција врло подложно променама цене. Кад инвестирате, ви немате сигурност 100 одсто у било коју инвестицију. И цена злата је дневно у флуктуацији. Те флуктуације могу да буду од десетак, петнаест до стотину долара разлике, па онда у зависности шта се дешава, значи није мирна линија“, навео је проф. Исмаил Мусабеговић.
Злато мења цену, али не и вредност
Подсетио је на старо правило да злато мења цену, али не и вредност.
Као што је пре сто година нови „Фордов” аутомобил коштао као пола килограма овог племенитог метала, тако је и данас, без обзира на цену почетком 1900. године и данашњу, готово сто пута већу.
„Почетком 1900. године прва серија ‘Фордових’ аутомобила коштала је пола килограма злата, односно 370 долара тада. Данас та иста категорија аутомобила кошта око 37.000 долара, што је отприлике сто пута више. За пола килограма злата и тада сте могли да купите ауто и сада иста је вредност, пола килограма злата за такав аутомобил“, рекао је професор.
Трговци златом у нашој земљи сведоче да је тражња и код нас све већа.
Траже се и дукати, цена иде и до 1.000 евра
Људи купују златне дукате за поклоне, за венчање, крштење или неке породичне догађаје, указују проф. Мусабеговић.
„Дукати су различити, треба разликовати инвестиционо злато од дуката које потпада у неку другу категорију, јер је његова чистоћа мања, односно, то је легура која се води као 986, то је у каратима 14, 18, 22, а инвестиционо злато је 24 карата“, објаснио је професор.
Дукат је, подсећа, у ствари онај од 3,49 грама.
Што се тиче дуката Франца Јосефа, симбола некадашњег престижа Аустроугарске монархије, његова тежина је четири пута већа од обичног – 13,96 грама.
„Цена је малог дуката или дуката, негде око 225 до 250 евра у зависности од цене злата. А овај већи је негде око 950. Значи то је ипак инвестиција, с тим што је он подложан копирању и људи треба буду јако опрезни при куповини тих дуката“, рекао Мусабеговић.
Према његовим речима, постоје два начина да се процени да ли је дукат фалсификат.
„Пошто је злато метал са највећом густином, то значи да има тежину. Неком прецизном вагицом можете тачно да измерите и видите да ли је дукат. Исправан дукат је онај са тежином од 3,49 грама, јер су материјали којима се лажира лакши и не могу да постигну ту тежину. Има и скупља метода, када златари проверавају злато киселином“, рекао је Мусабеговић.
Централне банке тренутно држе више од 35.000 тона злата
Процењује се да централне банке у свету тренутно држе више од 35.000 тона злата. А само у трезорима Народне банке Србије почетком децембра било је око 39,5 тона злата.
„У свету се годишње произведе око 3.500 тона. Делом рециклирањем старог злата, а делом експлоатацијом. Када злато вадите, ви морате да извадите милион тона стена да бисте добили 4 грама злата“, рекао је проф. Мусабеговић.
Највећи произвођач злата је Кина, са око 348 тона годишње, затим Русија са 330, а следе Аустралија, Америка и Гана.
„Што се тиче чувања, то се односи на централне банке. Највећа је количина злата у федералним резервама, преко 8.000 тона, друга је Немачка са 3.000 тона и онда иду Француска, Италија“, рекао је професор.
Према његовим речима, наше резерве су за наш обим и за нашу величину земље велике и историјски су највеће.
„Мислим да су увећане у последњих десет година скоро дупло, тако да 40 тона, нешто мало мање од 40 тона, у сефовима наше Народне банке дају сигурност и економској стабилности и вредности валута, јер је по данашњим ценама, та вредност је преко две милијарде и двеста-триста милиона евра”, навео је проф. Мусабеговић.