Основна школа “Димитрије Прица” у Доњој Брњици код Приштине постоји 100 година, а јубилеј не би представљао изузетак међу другим сличним установама, да није остала једина у којој се настава одвија на српском језику, на подручју од педесетак километара, између Подујева и Приштине.
Преполовљен је број ученика у Основној школи у Доњој Брњици у односу на године њеног постојања. Иако у мањем броју, успели су да организују приредбу, на којој су уз госте, обележили 100 година школе.
“Школа је највећи број ученика имала 1999. године, имала је више од стотину ученика, сада их броји 43. Ово је једино српско село у нашем окружењу, деца су само из овог села, имамо одељења до осмог разреда која су подељена у две смене”, каже Татјана Здравковић, директорка школе “Димитрије Прица”.
Одлазак српског становништва са Косова и Метохије за последицу има и смањење броја ученика у српским школама на КиМ. Старији житељи Доње Брњице, присећају се дана када је школа имала више ђака и у друштву представљала светионик.
“Школа има своју традицију, она је изнедрила и одшколовала око 14.500 ученика, ту има људи са факултетима, доктора наука, људи са средњим школама, разних профила. Драго ми је да је школа била успешна, кроз њу је продефиловао велики број изузетних просветних радника који заслужују одликовања, не признанице и похвале”, каже Ранко Милићевић, аутор монографија о школи у Доњој Брњици.
Школа у Доњој Брњици је у просветном систему Владе Србије од оснивања. О условима за извођење наставе у школском објекту брину локалне српске власти са Канцеларијом за Косово и Метохију.
“Честитам запосленима, ђацима и наравно свима онима који доприносе да се у овој школи одвија образовни рад. Оно што могу да кажем, то је да заиста емотивно доживљавам овакве ствари и то ми даје снагу, да пренесем то у Канцеларији за КиМ да још боље и вредније радимо”, каже Светлана Миладинов, помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију.
О почетку рада школе у Доњој Брњици постоји и писани траг. Изложен је са осталим уникатним примерцима на пригодној изложби о историји културног наслеђа.
“Оно што сам имао и прикупио у својој колекцији, а тиче се просвете и школства, то сам и изложио. Колекцију буквара, ђачких књижица, писница, доста тога је везано за град Приштину будући да Доња Брњица припада граду Приштини, и Косовски бој због близине Газиместана, ту су књига и фотографија Бранислава Нушића пошто је био конзул почетком 20 века у Приштини”, каже Александар Чолић, аутор изложбе.
У Доњој Брњици је 25 година од сукоба на КиМ, број српских домаћинстава више него троструко смањен. Од 250 остало их је 70.