Први пут од 2018. године амерички државни секретар је у посети Кини. Ентони Блинкен се у Пекингу састао са кинеским шефом дипломатије Ћином Гангом. Разговори су били искрени, конструктивни и садржајни, саопштио је Стејт департмент. Пекинг истиче да је питање Тајвана највећи ризик за кинеско-америчке односе. Они су најлошији од Хладног рата, оцењују упућени. У исто време, у Берлин и Париз путује кинески премијер Ли Чијанг, након што је и Немачка усвојила стратегију којом Кину препознаје као изазов за безбедност.
Енергично ћемо се надметати, рекао је амерички председник кинеском у новембру на Балију. Вратимо се на здрав колосек, гласила је порука из кинеске визуре. Шефови дипломатија требало је известан помак да учине видљивим. Али, много је стало у пола године од вишесатног разговора Бајдена и Сија, уз чај.
Посета Ентонија Блинкена Пекингу одлагана је и због обарања кинеског, наводно шпијунског, балона над америчким небом. Очекивања од ње су сада минимална.
“Јасно је да је сусрет сам по себи и прилика да се разговара и о најтежим, непријатним темама и да се изнађу механизми комуникације у екстремно опасним ситуацијама, не само по билатералне односе, већ и свет у целини, какав виђамо у Тајванском мореузу или на некој другој страни планете, везано за нуклерни програм Северне Кореје, украјински рат или нешто треће”, каже професорка Драгана Митровић са Факултета политичких наука.
Пекинг је и први економски партнер Берлина са око 300 милијарди увоза и извоза, и главно тржиште за немачку аутомобилску индустрију.
Немачка стратегија – Кина и партнер и изазов
Међутим, мало пошто је са Си Ђинпингом отворио нову фабрику “Фолксвагена” у Кини, канцелар Шолц представио је прву немачку безбедносну стратегију – Кина је ту и партнер и изазов за безбедност. Стратегија се критикује и као доказ несагласја у владајућој коалицији.
“Један табор који сматра да би Немачка требало беспоговорно да следи америчке ставове и стратегије, и други који сматра да би Немачка морала да следи сопствене интересе и да не учествује у очигледном економском рату између Америке и Кине”, наводи Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.
Стиже ли НАТО у Источну Азију
Пекинг оптужује Вашингтон за економски национализам, агресивна настојања да успори њен технолошки раст и, како је уочи Блинкенове посете рекао шеф кинеске дипломатије, инсистира да престане да се меша у њене унутрашње послове. Западне савезе у региону Индо-пацифика Кина види као азијски НАТО плус.
“НАТО је северноамерички и европски савез и тако ће и остати. Питање да ли ће НАТО постати глобална организација са чланицама на пример из Азије, уопште није на дневном реду. То никоме није у интересу”, сматра Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а.
Вашингтон оштро гледа Пекинг и због уздржаности према рату у Украјини и наводног непоштовања људских права код куће.
Док Кина опомиње на престанак америчких провокација у Тајванском мореузу, за Американце и савезнике реч је једино о демонстрацији слободне пловидбе.
“Имамо најаве америчких војних званичника да ће Немачка бити све активнија у региону Индо-пацифика, што звучи помало апсурдно с обзиром на стање немачке економије и географску позицију Немачке”, истиче Митровићева.
Али шефица немачке дипломатије поручује – сваки кубни метар руског гаса платили смо троструко, убудуће ћемо се у економској политици више освртати на националну безбедност.
А после састанка са оснивачем “Мајкрософта” Билом Гејтсом у Пекингу кинески председник у последњој години Бајденове администрације поручује – зарад добробити света верујем у амерички народ.