Због случаја ванредног професора Филозофског факултета Динка Грухоњића заседала је и Етичка комисија тог факултета. Како каже шефица Медијског одсека на том факултету и ванредна професорка Смиљана Милинков процес о академском кредибилитету је започет али трајаће неко време.
“Етичка комисија је аутономна и у њеном саставу су, осим професора нашег факултета и студент продекан и ненаставно особље. У надлежности Етичке комисије није отпуштање било кога, већ Етичка комисија предлаже даље кораке, она може да изрекне опомену, јавну опомену и јавну осуду”, објаснила је професорка Милинков у емисији Око.
Редовни професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић, који је и потпсиник једне од петиција о “супротсављању неоусташким изјавама које вређају српски народ”, каже да пут преко Етичке комисије неће бити благотворан.
“Ту нема одредби које би могле да доведу до отказа. Постоји у Кодексу академске честитости једна одредба забране дискриминације, и можда је ту пут да се изрекне одређена санкција Грухоњићу, и елемената неких других прекршаја и дела, а то су кршење Закона о забрани дискриминације што би Повереник могао да испита”, рекао је професор Орловић.
Контекст у јавно изговореном
Према његовим речима, можда је најтеже у говорима и ‘писанијама’ Грухоњића остваривање елемената из кривичног дела изазивање мржње и нетрпељивости.
“Такви поступци би евентуално могли да доведу до престанка радног односа ванредног професора Грухоњића. Што се тиче самог материјала, и контекста шта је он то причао и када, није то почело ни данас ни јуче, то се дешава у периоду од једне декаде. То је почело још 2010. и 2011, 2012. године, разноразне изјаве које не само да подсећају већ и испуњавају квалификацију говора мржње”, рекао је Орловић.
Он каже да се може расправљати о томе шта је говор мржње, који се ових дана тако често помиње, и где слобода говора прелази у говор мржње.
“Та линија никада није чврсто повучена, можда је у Америци она флексибилнија и развученија, а нешто крућа у Европи. Али универзитет није остао ван друштва и ван уставних одредби где је дозвољено онима који су академски грађани или професори да причају било шта. Ове реченице, које су по неким наводима истргнуте из контекста, а ја се са тиме не бих сложио, у сваком смислу показују одређено непријатељство према једној групи лица. Оно што је најтеже схватљиво је да је то усмерено према већинском српском народу, и то од човека који ради у државној институцији, прима буџетску плату, живи од државе која је по Уставу држава Срба и свих грађана који у њој живе”, истакао је професор Правног факултета у Новом Саду.
Да ли је професор привилегована позиција
Историчар и редовни професор Факултета за медије и комуникације Предраг Марковић каже да бисте на сваку шалу о нацизму у Аустрији и Немачкој летели са посла.
“Тамо нема шале са нацизмом, замислите тамо професора који каже ‘Ја сам Адолф, то су ми дали по Хитлеру хахаха’. Али овде је професор привилегована позиција, и законски је готово немогуће да изгубите посао, ако сте редован професор. Што је понекад штета, јер је систем регрутације професора код нас проблематичан”, рекао је професор Марковић.
Он је поставио и питање: “Коју је научну књигу код нас написао ‘Сабахудин’ Грухоњић”, на шта је професорка Милинков рекла да није коректан начин на који је проф. Марковић назвао колегу ни на Јавном сервису ни у академском простору и да то није његово пуно име.
“Професор Грухоњић је написао књигу ‘Дискурс агенцијског новинарства” и једини предаје агенцијско новинарство у Србији”, рекла је професорка Милинков и додала да су она и њене колеге устале пре свега у одбрану аутономије универзитета, а против ултиматума ко треба а ко не треба да буде запослен на универзитету.
Она је рекла и да је избор у звање је врло сложен, и да не може нико са стране да каже да нека особа треба да добије отказ.
“С друге стране залажемо се на право на критичко мишљење, право на став, право на слободу говора и да због тог права нико не сме да буде изложен линчу. Професор Грухоњић је изложен линчу, као и ми колеге које смо га подржали, као и наши студенти којима прете, објављују њихове бројеве телефона, што је такође кривично дело, као и говор мржње”, нагласила је професорка Милинков.
Где су границе између слободе и говора мржње
Професорка поставља питање зашто се, када је у јавном дискурсу толико и насиља и мржње, зашто се чешће не процесуирају они који заиста шире мржњу.
Професор Орловић мисли да се мешају тезе и да није критичко мишљење, ни изражавање мишљења нешто што не може да се ограничава ако такво мишљење вређа морал.
“Ви као професор треба да унапређујете људска права и друштвени морал а не да га кршите оваквим изјавама. Не можете расистички да се изражавате, дискриминационо да се односите и то у јавном говору”, рекао је професор Орловић.
Професорка Милинков је рекла да се Иницијални одбор врло јасно оградио да не морамо да се слажемо са нечијим изјавама, али да брани право на критичко мишљење и слободу говора.
“Наравно да постоје границе и ако су оне пређене и ако постоји основа то треба на суду да се докаже. То је врло тешко доказиво и мора се узети контекст у коме је нешто речено, ми овде стално слушамо полуинформације и спиновање, мора да се узме у целини нешто што је речено или написано, а не делови и мора да се узме у обзир контекст”, истакла је професорка Милинков.
Професор Орловић је рекао да је 2021., када је Грухоњић биран за ванредног професора Сенату универзитета све предлочено – деканима, ректору и проректору – и цитирано на седници, и да има у записнику да ће Филозофски факултет и Универзитет предузети мере да преиспита све што се помиње у Грухоњићевим изјавама, као и контекст, а да од тада ништа није урађено.
Професор Марковић каже да постоји аутономија универзитета, али постоји и грађански прекршај.
“Ако постоји кривично дело, изјаве о зликовачким генерацијама, небитно да ли су Срби, не смете то да било коме кажете. Већина земаља, поготово у Европи, кажњава мржњу према било којој заједници. Било ЛГБТ или Србима, који су по многима то и заслужили, то су елементарна права, нико не би смео да буде вређан, ни ЛГБТ ни Срби”, рекао је Марковић.
Цео случај, верује се, има везе и са изборима на Универзитетима у Београду и Новом Саду, али и са изборима у ова два града.
Професорка Милинков не зна зашто је изабран овај моменат да се покрене случај о нечему што је изречено пре годину дана.
Професор Орловић каже да сигурно има оних којима одговара да популаришу неки проблем да би остварили поене, али каже да је у овом случају битнија академска честитост, и зашто је дозвољено да се некажњено у академском простору шири говор мржње.
Саговорници Ока су у једном сложни: случај професора Грухоњића неће бити расплетен ни брзо ни лако, а професори Орловић и Марковић сматрају и да му отказ не прети, бар до следећих факултетских избора.