У Србији су јуче одржани избори за републички парламент, Скупштину Војводине, Града Београда и још 64 града или локалне самоуправе. Како све изгледа дан после, у чему је тајна великог успеха листе “Србија не сме да стане”, ко је још добио, ко је изгубио и оно што је сада најзанимљивије, с ким ће покрет “Ми – Глас из народа” професора Бранимира Несторовића правити коалицију у Београду – биле су теме емисије Око.
Директор Цесида Иво Чоловић каже да су највећи утисци избора поновљена висока излазност, затим резултат Српске напредне странке на парламентарним изборима, који је нешто виши од очекиваног и наравно резултат листе Бранимира Несторовића.
“Заиста је било изненађење прелазак цензуса и на републичком и на локалном нивоу. Нешто што је мало ко очекивао. Искрено, тек задњих дана истраживања су почела да хватају листу господина Несторовића изнад цензуса и то углавном на републичком нивоу, док је у Београду још постојала шанса да се тај резултат не оствари. Када су кренули да пристижу резултати и када смо видели да се устабилила линија која показује како се узорак попуњава и како тај резултат остаје доста стабилан, видели смо да то више није шала и да ће доћи до озбиљног резултата те листе”, наводи Чоловић.
Владимир Пејић из агенције “Фактор плус” додао је да је за њега утисак доста слаб резултат социјалиста, који су, оцењује, некако опуштено ушли у целу кампању и забележили један од слабијих резултата последњих година.
“Такође, истакао бих лош резултат не деснице у целини, јер у целини су углавном задржали корпус својих гласова, уколико додамо и покрет Бранимира Несторовића. Али рецимо Заветници и Двери, који су до пре само два месеца имали добар резултат и који је падао из дана у дан, да би на крају дошли до тога да су чак испод цензуса. То су странке које имају историјат, инфраструктуру, озбиљне људе које су истакли као кандидате”, истиче Пејић.
Сматра да су платили цех нејединства десних странака, да су оставили утисак код грађана да та група људи нема јасан правац у којем би Србија требало да се креће.
Јован Јањић, један од седморице оснивача покрета “Ми – Глас из народа”, истакао је да је јавно мњење увелико трауматизовано којекаквим издајама, преварама бирача, да се једно говори, а после буде нешто друго.
“Сада народ мало опрезније приступа изборима”, сматра Јањић и додаје да народ тражи ослонац од некога ко држи реч.
Несторовић између две опције, има ли додирних тачака
Када је реч о могућности да листа професора Несторовића прави коалицију у Београду, Јањић је рекао да је изборни процес још у току и да се ни они сами још нису изјаснили.
“Једино што је извесно да ми остајемо врло постојани у нашим ставовима и чиста образа пред нашим бирачима. Видите, те две опције које се нуде, сада оне су дијаметрално супротстављене, штавише, и са нашим идејама. Сад, ви ако подржите некога од тога, подразумева се, ако слепо подржите, да ћете се одрећи својих идеја. Ако би дошло до неког разговора, то би онда морало подразумевати усаглашавање и налажење неких заједничких додирних тачака. Засад ми о томе нисмо ни разговарали, али ја само говорим како би можда у перспективи могло бити. Немамо засад став да ли ћемо улазити у било какве разговоре. Наш став је да ми останемо доследни свом програму и својим идејама”, поручио је Јањић.
Где је СНС нашао резервоар додатних гласова
Чоловић је, упитан где је СНС нашао резервоар од још пет процентних поена додатних гласова више него прошле године, каже да је тај резервоар постојао и пре годину и по дана, али да су околности које су пратиле претходне изборе показале да је у том моменту Србија ушла у један наратив који није одговарао Српској напредној странци.
“Дошло је до сукоба у Украјини, где се десило да Српска напредна странка и њени водећи људи који су се налазили истовремено и на челу државе, морали да буду врло опрезни у својим изјавама тада о том сукобу. Мало се подигла национална атмосфера у друштву и чини се да су то искористиле тада десне политичке опције које су на таласу тог сукоба успеле да остваре изузетно добар резултат. Резултат много бољи него што су многи очекивали на тим изборима. И не само они, већ и Социјалистичка партија Србије”, подсећа.
Дакле, објашњава, тај резервоар је постојао, али су се ти гласови расули ка оним опцијама које искористиле тај политички моменат.
Остаје ли Дачић на челу СПС-а и ко би могао да га наследи
Када је реч о најави Ивице Дачића о евентуалном повлачењу са места председника СПС-а, Чоловић каже да би било заиста необично видети неког другог на челу социјалиста.
Сматра да је из Дачића говорило разочарање изборним резултатом и да је можда боље сачекати да се види како ће се СПС понашати у наставку.
Пејић истиче да Дачић није био баш експлицитан, тако да то су мало и реакције “вруће главе”.
“Што се тиче наследника, то је партија која има старе кадрове који су дуго ту и можда најближи томе, али глупо је да ја о томе говорим, па да кадрирамо у једној партији која још има свог председника. Али ајде да кажемо да је ту Ружић, не видим ко би то још могао да буде”, каже Пејић.