Inflacija je trenutno na 15,1 odsto, što je najviše od 2005. godine. Milan Trajković, zamenik direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, rekao je da smatraju da su merama koje su preduzele i Narodna banka i Vlada uspeli inflaciju ili da smire ili su jako blizu da to urade.
“Prema poslednjim podacima, inflacija je u oktobru bila 15 posto, u novembru je bila 15,1 posto. Ono što mi vidimo trenutno za decembar, to je nekih 15 posto plus minus. Dakle, ona može da ostane na istom nivou. Može da bude ili neznatno viša ili niža”, rekao je Trajković i ocenio da će inflacija biti ispod 15,8 odsto, koliko je prognozirao MMF.
Dodao je da može da se desi da u januaru inflacija bude u porastu zbog povećanja cene struje i gasa za oko jedan procentni poen u odnosu na trenutno stanje, a od februara i marta se očekuje da inflacija postepeno počne da pada, a da u drugoj polovini 2023. krene oštrije da pada i da je prognoza da krajem 2023. godine inflacija u Srbiji bude između sedam i osam odsto.
Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović rekao je da je država na početku godine intervenisala tako što je penzionerima jednokratno isplatila 20.000 dinara i podsetio da je tokom godine pomoć isplaćena i mladima, što je, kako je naveo, odgovor države na inflaciju.
“Što se tiče plata, mi u ovoj godini u prva tri kvartala imamo realan rast zarada u privredi od 2,7 procenata, dok je u privatnom sektoru 5,7. U javnom sektoru nas očekuje nikada veće povećanje od 1. januara. Svi zaposleni imaju 12,5 posto uvećanje zarada, izuzev profesionalnih vojnika u Vojsci Srbije koji će imati 25 procenata, dok će svi penzioneri dobiti povećanje od 12,1 procenat od 1. januara. Kada na to dodamo i ovih devet procenata koji su uvećani od novembra, imamo jedno kumulativno uvećanje od 20,8 procenata, što je daleko iznad nivoa inflacije”, rekao je Stevanović.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, rekao je da su njihova istraživanja pokazala da jednokratna pomoć jako skupa, socijalno neefikasna mera i da je “helikopterski novac”, izraz koji je stvorio nobelovac Milton Fridman, način za povećanje inflacije.
“Glavni efekat takvog načina je povećanje inflacije. Zato mi imamo ovu činjenicu da iako je inflacija dominantno uvezena, oko dve trećine procenjuje Narodna banka, ova jedna trećina je naša, lokalna i tome su svakako doprineli te jednokratne isplate iz budžeta helikopterskog novca”, naveo je Altiparmakov.
Dodao je da su jednokratne pomoći povećale javni dug, da nije došlo do smanjenja nejednakosti i siromaštva, na šta je, kako je naveo, Fiskalni savet ukazivao i istakao je da još jednom apeluju da se to više ne radi, pošto je neefikasan način i da pozdravljaju to što u budžetu za narednu godinu nisu planirane jednokratne pomoći građanima.
Emisiju Oko u celosti možete pogledati u video-snimku na početku teksta.