Na ovom skupu koji je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), kroz projekat Bolja energija, navedeno je da finansiranje stambenih zajednica mora da se unapredi kako bi se omogućilo unapređenje energetske efikasnosti stambenog fonda Srbije.
To unapređenje, kako je istaknuto, od ključnog značaja je za smanjenje potrošnje energije, troškova za grejanje i hlađenje, kao i za smanjenje emisije štetnih gasova.
Svi učesnici današnjeg skupa, među kojima su bili predstavnici resornih ministarstava, osiguravajućih društava, lokalne samouprave, komercijalnih banaka, ali i upravnici više stambenih zgrada složili su se da energetski efikasne zgrade doprinose očuvanju životne sredine i poboljšanju kvaliteta svih građana.
Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS Mirjana Kovačević rekla je da komora sarađuje sa USAID već pune dve godine i da je do sada realizovan niz obuka za profesionalne upravnike i upravnike na teme iz oblasti energetske efikasnosti.
Ona je dodala da će rad sa tom ciljnom grupom polaznika biti nastavljen naglašavajući da je upravo i cilj današnjeg okruglog stola da se u konstruktivnoj diskusiji i razmeni ideja zajednički dođe do predloga finansijskih mehanizama za finansiranje energetske sanacije stambenih zajednica.
Program menadžeru USAID-a Siniša Čađo rekao je da kada se počinjalo sa ovim projektom postojao veliko interesovanja za energijsku efikasnost i utopljavanje javnih zgrada, ali da u stambenim i privatnim zgradama nije bilo baš toliko.
“Sa namerom da se ne guramo tamo gde već postoji interesovanje i gde su aktivnosti razvijene, odlučili smo se za zgrade znajući da će to biti poseban izazov. Tri godine kasnije taj izazov i dalje je tu, ali je podignut na značajno viši nivo”, rekao je on.
Čađo je kazao da je puno subjekata koji su deo celog ovog lanca i sistema koji se želi uspostaviti, a to je održivo finansijski model za finansiranje utopljavanja stambenih zgrada, kroz pomoć, odnosno subvencije države, ali i kroz učešće građana.
“To nije njihovo direktno i momentalno učešće, već kroz kreditiranje od strane komercijalnih banaka, kako bi se građanima, tj. stanarima, olakšala ta investicija u njihove zgrade i stanove”, rekao je Čađo.
On je naglasio i da je od samog početka postojala izuzetna saradnju i podrška ministarstva rudarstva i energetike, finansija, građevinarstva, ali i drugih državnih organa i lokalnih samoupravama sa kojima projekat “Bolja energija” sarađuje.
“U fokusu ovog projekta i svega što mi radimo su građani i njih moramo svi zajedno edukovati o tome šta je energetska efikasnost, utopljavanje zgrada, ali i obnovljivi izvori energije, jer to mnogi ne znaju”, rekao je on.
Čađo je naglasio da je zato edukacija građana o benefitima i o tome kakve oni koristi mogu da imaju od svega toga veoma bitna.
Predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike Milan Macura, rekao je da resorno ministarstvo prethodnih tri ili četiri godine unazad realizuje razne modele finansiranja i podsticanja same energetike efikasnosti i da se ono većinski odnosi na stambene kuće, a što se tiče stanova tu je samo zamene stolarije.
“Mi smo kroz projekat koji radimo sa Svetskom bankom od prošle godine i koji će trajati do 2027. obezbedili oko 50 miliona dolara. Pokrenuli smo i projekat sa EBRD gde targetiramo zgrade koje su na sistemu daljinskog grejanja”, rekao je on.
Macura se zahvalio USAID-u i projektu “Bolja energija”, naglašavajući da je on doprineo da se uvidi značaj i manjak finansija, ali i mogućnosti finansiranja više stambenih zgrada koji nisu na sistemu daljinskog grejanja.
On je naveo i da se samo u Beogradu, na javni poziv prijavilo oko 1.500 stambenih zgrada, ali da će se svega 275 njih uspeti finansirati kroz ovaj projekat.
“Naravno, planiramo i drugu fazu, ali prva faza implementacije će trajati dve godine, pa onda tek počinjanje nova, pa dok se sanira tih 1500 zgrada i ako se komercijalne banke ne uključe u ovo smatram da će reforma jedne zelene tranzicije u Beogradu trajati predugo”, rekao je Macura.
On smatra i da građani možda nisu dovoljno upoznati o modelu i načinu finansiranja i da kroz ostvarene uštede oni mogu da otplaćuju kredite komercijalnim bankama.