среда, 13.09.2023, 14:15 -> 16:49
Извор: РТС
Аутор: Невенка Ђелић
Музеј „21. октобар” у Крагујевцу представио је оригинални запис поеме „Крвава бајка” на изложби “Бајка о песми”. Стихови који и данас опомињу и живе у колективном сећању нашег народа симбол су антифашизма и прво уметничко дело као подсећање на злочин у Шумарицама.
Изложба је плод дугогодишњег истраживања, којом се крагујевачки музеј одужује том посебном уметничком делу и обележава три деценије од смрти велике песникиње Десанке Максимовић.
“Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану” – стихови написани у трену, крупним словима, као суза и тужбалица, три дана након крагујевачке трагедије. Стихови који су надживели време, једноставно су се родили, причала је Десанка Максимовић. Рукопис “Крваве бајке”, чувала је као највећу драгоценост током рата од нациста у сандуку у свом стану.
“Ја се сећам тога сандука по томе што сам велику грдњу добио од Десанке, када смо сестра и ја који смо били деца од 4,5 6 година, скакали у тај сандук, крили се иза. Она је схватила да ми уствари долазимо у скровиште које је она одредила”, прича Бранислав Миликара, сестрић Десанке Максимовић.
Сандук са оригиналним рукописом, био је њен сапутник и саборац, све до 1946, када је штампана “Крвава бајка”. Тај аутентичан глас и вапај, преведен на многе језике, у тренутку када је настао, као и данас, сведочи о снази уметности која превазилази време.
“Мало примера сам пронашао да постоје нека слична дела везана за неке важне и велике друштвене процесе, који су просто једнаки самом том процесу, односно перцепцији у јавности , да се доживљавају заједно у једном истом корпусу”, каже Марко Терзић, историчар и виши кустос, аутор изложбе “Бајка о песми”.
На поставци лични предмети Десанке Максимовић, портет из 1940. године, документи, преписке, композиције за “Крваву бајку”, јединствени експонати – поклон њене породице.
“И који ће заправо бити део те баштине Спомен парка када говоримо о уменичким делима везаним за крагујевачку трагедију”, наводи Маријана Станковић, директорка Спомен парка Крагујевачки октобар.
На месту, на коме и треба да буде – у музеју од црвене опеке, који симолизује проливену крв недужних и грађана. Међу ђачким капама, несвршеним задацима, последњим порукама стрељаних. У крагујевачким Шумарицама, где и даље букти песничка ватра Десанка Максимовић.