Cene meda, u zavisnosti od vrste, kreću se od 1.000 dinara kod pčelara do 2.000 dinara za kilogram u trgovinama. Pčelari dali detljno objašnjenje kolika je ralna cena meda i da li je opravdana ona u prodavnicima.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
– Bagremov med je najskuplji – 1.200 dinara. Ostale vrste meda su uglavnom od 1.000 do 1.100 dinara, a između 900 i 1.100 dinara kreću se cene suncokretovog i lipovog meda. Pravog livadskog nemamo, a ove godine nije bilo ni šumskog meda. Te vrste moguće je naći jedino ako su u pitanju količine iz nekih prethodnih sezona – rekao je za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, piše Biznis.rs
Blic preporučuje
Komentarišući cene meda koje u trgovinama u Beogradu idu i do 2.000 dinara, on smatra da je to opravdano jer je u cenu neophodno uključiti i PDV, trgovačku maržu… Ipak, bez obzira na talas poskupljenja i veće troškove proizvodnje, on smatra da se cene meda do kraja godine neće menjati.
– Kada dodate porez na dodatu vrednost i maržu opravdano je što kilogram meda u trgovinama košta oko 1.700-1.800, pa i do 2.000 dinara. Ne očekujem da će doći do poskupljenja. Verujem da će med kod pčelara biti do 1.200 dinara tokom većeg dela ove godine – ocenjuje Živadinović.
Foto: shutterstock
Iako je ova godina bila dobra za pčelare, trenutno je veliki problem zastoj u plasmanu ovogodišnjeg bagremovog meda na tržište. Prema njegovim rečima, neki pakeri meda zbog nestabilnosti na tržištu potpuno su prekinuli otkup, ali niko ne zna do kada će to biti.
Na pitanje kako se kreću cene meda u otkupu, Rodoljub Živadinović kaže da je trenutno na našem tržištu maksimalna otkupna cena bagremovog meda pet evra, a suncokretovog 2,8 evra.
– Po tim cenama pčelar može da proda med. Inače, bagremov med se kreće od 4,5 do pet evra (oko 600 dinara), a suncokretov od 2,8 do 3,3 evra, kada je reč o cenama po kojima može da se proda veća količina – ističe Živadinović.
Med iz Srbije, kako kaže, najviše ide u Evropu, pre svega u Italiju. Izvozi se i u Nemačku, zemlje CEFTE, određene količine idu u Austriju, a u poslednje vreme je i Norveška među prve tri zemlje.
Foto: Profimedia
Manja proizvodnja
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2021. godini Srbija raspolagala sa 976.000 košnica. Prošle godine proizvodnja meda iznosila je 7.438 tona i bila je za 35 odsto manja nego 2020. Ukupan izvoz meda u 2021. godini iznosio je 2.175 tona u vrednosti od 13,1 miliona evra i bio je na istom nivou kao 2020.
Uvoz intenzivno raste
Prema podacima Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS, uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno raste. U prva tri meseca 2022. godine uvezeno je 222 tone, što je 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije i sa Novog Zelanda.
U prvom kvartalu 2022. godine izvezli smo ukupno 554 tone meda u vrednosti od 3.497.400 evra, tako da je izvoz za 31 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine. Med se, kako pokazuju podaci PKS-a, u prva tri meseca ove godine najviše izvozio u Italiju, Norvešku i Crnu Goru.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.