Konferencija „Look Up“ na temu ekologije, energetike i zaštite životne sredine, koja se održava 7. i 8. decembra na Kopaoniku, pokušaće da odgovori, ali i pokrene mnoga pitanja iz ovih oblasti, uključujući i ona koja se odnose na neadekvatno upravljanje opasnim otpadom za čije tretiranje ne postoji nijedno postrojenje u Srbiji.
0:00/ 0:00
Foto: Ringier
Više od 50 stručnjaka iz zemlje i regiona govoriće tokom dva dana na osam panela. Očekuje se da događaj otvori Ana Brnabić, predsednik Vlade Republike Srbije, a dvodnevni stručni skup svojim prisustvom podržaće i Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine, Goran Vesić, ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu i ministarka za rudarstvo i energetiku Dubravka Đedović.
Blic preporučuje
Da na temu zaštite životne sredine treba da se oglasi i struka i da je rasprava neophodna pokazuje i to što Srbija, koja je još davne 1999. ratifikovala Bazelsku konvenciju po kojoj je bila u obavezi da opasan otpad tretira na bezbedan način, u adekvatnim postrojenjima, ne poštuje jer nije izgradila nijedno. Upravo takva situacija povod je da su na Konferenciji “Look UP”, dva panela posvećena ovim pitanjima. Jedan je “Istorijski otpad” sa posebnim osvrtom na onaj oz kategorije opasnog i drugi koji je posvećen otpadu kao energentu i resursu reciklažne industrije.
Da je pitanje opasnog otpada rak rana Srbije i da o tom problemu struka mora da da odgovarajuće preporuke pokazuju i podaci Agencije za zaštitu životne sredine iz kojih se vidi da je u 2020. godini generisano 68.000 tona ovih štetnih materija. Ako se pak uzmu u obzir procene PKS, po kojima ima i više od 300.000 tona takozvanog industrijskog istorijskog otpada, u kome značajan deo zauzima ova kategorija, onda je situacija još alarmantnija. Drugim rečima, trenutno stanje u Srbiji pokazuje da standardi EU u Srbiji u ovoj oblasti još uvek nisu zaživeli što može da dovede do dodatne degradacije životne sredine ali i zdravlja ljudi.
Ako se ovom podatku doda i 15,7 miliona tona otpada iz rudarskih postrojenja, koji je takođe u kategoriji opasnog, koliko je evidentirano u 2020.godini, onda je jasno da ukoliko se hitno ne preduzmu odgovarajuće mere, Srbija bi mogla da takvo stanje plati i novcem i zdravljem stanovništva.
Naime, zbog nepostojanja infrastrukture za opasan otpad, srpskoj industriji se fakturiše u proseku 1,5 do tri evra po kilogramu na ime troškova zbrinjavanja takvog otpada u zemljama EU.
– To je ogroman namet za industriju, a da ne govorim o zdravlju stanovništva. Ako se zna da je još 2001. pokrenuto pitanje postrojenja za fizičko- hemijski tretman opasnog otpada,a Srbija ga još nema, za razliku od zemalja u okruženju, onda mora da se vidi šta je razlog za to. Mađarska ima više od 46 ovih pogona u javno privatnom partnerstvu, imaju ih i Rumunija, Slovenija. Mi ako to ne završimo ne možemo da idemo dalje u vezi sa poglavljem 27 pa će nam ispadati “kosturi iz ormana” – izjavio je ranije Siniša Mitrović iz PKS.
Paneli “Look up”
- Stepen cirkularnosti domaće privrede kao uslov za harmonizaciju sa EU
- e-MOBILITY – put od budućnosti do stvarnosti
- Obnovljivi izvori energije, realnost ili mit
- Istorijski otpad
- Otpad kao energent i resurs reciklažne industrije
- Zelena gradnja kao sastavni deo održive budućnosti
- Zeleni vodonik kao gorivo budućnostiEnergetska efikasnost
Da ti kosturi ne bi ispadali Vlada Srbije je usvojila Program upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine u kome je definisala aktivnosti i rokove za izgradnju potrebne infrastrukture za tretiranje opasnog i industrijskog otpada. Troškovi ovih ulaganja, kao i u Evropi biće na privatnim investitorima.
– Srbija nema postrojenje za tretiranje opasnog otpada i prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2020. godini je na neadekvatnim deponijama odloženo 11.658 tona. Zato do 2031. godine treba da se izgradi infrastruktura za koju je planirano 33 miliona evra. Tu ulazi izgradnja regionalnih skladišta opasnog otpada u Srednjebačkom, Podunavskom i Nišavskom okrugu kao i za Beograd.
Investiraće se i u postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada i muljeva u Raškom,Rasinskom, Borskom i Zaječarskom okrugu. Oni će pokriti 50.000 tona otpada na godišnjem nivou. Predviđeno je i postrojenje za insineraciju opasnog otpada kapaciteta oko 30.000 tona godišnje – navodi se u Programu.
Programom je predviđena je i izgradnja deponije za ovu kategoriju otpada čija je vrednost oko 10 miliona evra.
Potvrđeni panelisti iz regiona:
- Nana Bonsu, Birmingham business school, Univesity of Birmingham
- Fabio Poreti, CEWEP, Konfederacija evropskih postrojenja za otpad i energiju
- Matjaž Ulcar, investicioni savetnik sa fokusom na OIE, Slovenija
- Viktor Andonov, savetnik za energetiku u Vladi Severne Makedonije
- Viktor Simončič, stručnjak iz oblasti zaštite životne sredine, Hrvatska
- Srđan Todorović, Fond za zaštitu životne sredine, Republika Srpska
- Međunarodne ogranizacije: UNDP, EBRD, IFC
Svi zainteresovani da prisustvuju Konferenciji mogu da se prijave OVDE, a detaljnije informacije o događaju mogu se pogledati u AGENDI “LOOK UP”. Naknada za kotizaciju nije predviđena, a broj mesta je ograničen.