Na otvaranju u ime ogranizatora Saveza ekonomista Srbije (SES) obratio se predsednik te organizacije Aleksandar Vlahović i ministar finansija Crne Gore, Aleksandar Damjanović, piše Tanjug.
Blic preporučuje
Skup je počeo sinoć u Bečićima svečanim koktelom dobrodošlice.
Vlahović je za Tanjug rekao da je jako važno da postoji razmena mišljenja među zemljama regiona o tome kako koncipirati fiskalnu i monetarnu politku u narednom periodu, u situaciji velikih geopolitičkih i ekonomskih izazova, jer su privrede zemalja Zapadnog Balkana međusobno povezane, i kako da, bez velikih barijera, nastave i prodube saradnju.
“Nalazimo se u drugoj fazi ekonomske krize koja je započela pandemijom i na koju su instrumenti fiskalne politike odgovorili na ekspanzivan način, što je u tom trenutku dalo dobre rezultate. Međutim, kao posledica prevelikog upumpavanja novca, danas se suočavamo sa inflacijom”, rekao je Vlahović.
Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier
Dodao je da su se na to nadovezali agresija Rusije na Ukrajinu i izražena geopolitička kriza, koja je doprinela povećanju cena energenata i hrane.
“Postavlja se pitanje kako male zemlje poput zemalja Zapadnog Balkana treba da odgovore na izazove geopolitičke i ekonomske krize u kojoj se danas nalazimo, a to znači kako održati fiskalni balans ili fiskalni deficit u nekom razumnom nivou, s obzirom da će bilo kakvo pokrivanje fiskalnog deficita kroz zadužzenje u narednom periodu biti jako teško i veoma skupo”, naglasio je Vlahović.
Naveo je da je jedan od zadataka ekonomskih politika zemalja regiona da obezbede da ne dodje do preteranog rasta spoljnog duga, s obzirom da se sve zemlje, sa izuzetkom BiH, nalaze na gornjoj granici prihvatljivog zaduženja u odnosu na nacionalni BDP.
Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier
Pitanje na koje posebno treba dati odgovor je kako se boriti sa inflacijom, koja je svuda u svetu najviša u poslednjih 40 godina, napomenuo je predsednik SES-a.
“Dakle, koji je odgovor centralnih banaka na to, a da taj odgovor, zatezanje monetarne politike, ne ugorozi budući rast i sve privrede u regionu ne gurne u recesiju”, rekao je Vlahović.
On je ocenio da je u Srbiji verovatno najpovoljnija situacija u odnosu na sve druge zemlje regiona, s obzirom na to da se javni dug sačuvao u granici do 60 procenata i da je fiskalni deficit prošle godine smanjen ispod 3,5 osto BDP-a.
“Međutim, postavlja se pitanje kako će sada fiskalna politika odgovoriti”, kazao je Vlahović.
Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier
Ministar finansija Crne Gore, koje je pokrovitelj skupa, Aleksandar Damjanović rekao je da bez saradnje i razmene prakse i iskustava u regionu nema napretka tih zemalja.
„Niti bilo ko može sam da izađe iz ovog začaranog kruga problema. Ođeci samita treba da nadiđu regionalni nivo, jer su ovde predstavnci međunarodnih institucija“, rekao je Damjanović.
Šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) Aleksandro Bragonci rekao je na otvaranju samita da je ulaganje u zelenu ekonomiju način da se prevaziđe aktuelna kriza koju su proizveli kovid pandemija, energetska kriza i rat u Ukrajini.
Precizirao je da to znači ulaganje u digitalizaciju, dekarbonizaciju inovacije, što treba da obezbedi tranziciju ka zelenoj ekonomiji i podsetio da EIB i EU kroz projekat Tim Evropa obezbeđuju finansiranje ovih izazova.
„Evropska investiciona banka je uložila 27 milijardi evra u države regiona na koje će se odnositi proširenje članstva u EU, a napravili smo nove regionalne centrale, gde smo radili sa kofinansijerima i klijentima na ulaganju u infrastrukturu na Zapadnom Balkanu“, rekao je Bragonci.
On je dodao kako EIB želi da narednih godina sa zemljama EU i drugim partnerima odgovori na zajedničke izazove.
„Napravili smo instrument da reagujemo investicijama, a to je grin dil i mobilisanje 300 milijardi evra za ulaganje u zelenu infrastrukturu, kako bismo imali pravičnu trnaziciju ka zelenoj privredi. Spremni smo da uložimo jedan trilion do 2030. godine za ove svrhe, što će omogućiti ukidanje zavisnosti od fosilnih goriva i gasa. Podržavamo centralne banke Zapadnog Balkana da naprave linije finansiranja privatnog i javnog sektora u tom pravcu“, rekao je Bragonci.
Na konferenciji učestvuju mnogobrojni eksperti iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije, te predstavnici Evropske investicione banke (EIB), MMF-a, poslovnih banaka, osiguravajućih društva i najvećih kompanija u regionu, poput Japan tobako internešenela, koji je jedan od pokrovitelja skupa.
Oni na tri tematska panela razgovaraju o perspektivama nakon recesije izazvane pandemijom, kao i o izazovima sa kojima će se finansijski i realni sektor suočiti u drugoj polovini godine.
Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier
Danas, prvog radnog dana, državaju se dva panela – “Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima”, koji su otvorili regionalni šef za Zapadni Balkan Evropske investicione banke, Alesandro Bragonzi, a učestvovaće ministri finansija zemalja Balkana i “Značaj dobre poreske administracije u lošim vremenima”, na kome će učestvovati direktori poreskih uprava.
Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier
Drugog radnog dana, u subotu, biće održan panel “Monetarna politika u inflatornom okruženju”, koji će okupiti predstavnike centralnih banaka balkanskih zemalja.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.