Ovo bi bacilo Putina na kolena?

Nakon gotovo dve godine od početka sukoba Rusije i Ukrajine i uvođenja zapadnih sankcija bez presedana Kremlju, ruska ekonomija još je na nogama, iako se često govori, analizira ili nagađa da su te noge zapravo staklene.

Ruska ekonomija nije posebno velika – iznosi oko 1,5 biliona dolara i često se ljulja zbog nestabilne rublje. Vrlo je ranjiva jer Rusija živi od izvoza robe koju je teško transportovati i koja je sada pod sankcijama Zapada. Većinu njenog izvoza čini upravo izvoz takve robe, posebno važne kada su cene nafte visoke, a ukupni prihodi zemlje od izvoza variraju zavisno od cena nafte i gasa, na primer od svega 382 milijarde dolara u 2020. do 628 milijardi dolara u 2022. godini.

Rusija je u poslednje dve godine, kako u analizi za Nešenal interest ističe Anders Åslund iz analitičkog foruma Stokholm fri vorld, inače vodeći stručnjak za istočnoevropske ekonomije, već izgubila prihode od gotovo svih 150 milijardi kubnih metara gasa, koliko je izvozila u Evropu, vrednog 60 do 70 milijardi dolara godišnje i to zbog čiste arogancije, pokazujući se kao nepouzdan dobavljač. Rusija takođe nije uspela da diverzifikuje svoj izvoz gasa, jer glavni gasovodi idu prema Evropi, a Rusija proizvodi malo ukapljenog prirodnog gasa (LNG). Tek 30 milijardi kubnih metara teče u Kinu cevovodima, prenosi Jutarnji list.

Rusija je ranije uspela da digne u vazduh gasovod iz Turkmenistana u nesreći koja je izazvala napetost između dve zemlje, čime je izgubila svoju energetsku privlačnost u srednjoj Aziji. Godine 2023. Gasprom je oštro smanjio proizvodnju i ona se ne može lako obnoviti. Prodaja gasa kod kuće i dalje se snažno subvencioniše pa bi Gasprom zapravo mogao da bankrotira.

Uglavnom, kako smatra Åslund, Zapad je porazio rusku gasnu industriju pa se umesto toga sada treba usredsrediti na izvoz nafte. Ruski naftni sektor je, kako ističe, mnogo važniji i njime se upravlja profesionalno. Nafta tradicionalno čini više od polovine ukupnog ruskog izvoza. Zapad i Ukrajina trebalo bi da se usredsrede na minimizovanje prihoda Rusije od izvoza nafte.

Zabrana plovidbe “floti u senci” na Baltiku

Krajem 2022. Zapad je uveo ograničenje cena ruske nafte, što je dobro funkcionisalo tokom prve polovine 2023. godine, da bi onda cene porasle. Vlada Sjedinjenih Država uspešno je ušla u trag prekršiocima sankcija i uvela sankcije za mnoge od njih. Sada se predviđa da će se prihodi od izvoza Rusije zaustaviti na 460 milijardi dolara, u odnosu na 628 milijardi dolara 2022. godine, ali Zapad, kako se navodi, mora da ide još dalje.

Dodatna ruska slabost je to što izvoz roba zahteva jeftin transport, što u ovom slučaju znači brodski prevoz ili naftovode, a Rusija ima ograničen pristup morima. Devedeset posto ruskog izvoza nafte prolazi kroz dva mora – plitko Baltičko more i Crno more. Kao odgovor na zapadne sankcije, većina ruske nafte se sada isporučuje “flotom u senci”, starim, nekvalitetnim tankerima s lošim ili nikakvim osiguranjem. Takvim tankerima ne bi trebalo da bude dopuštena plovidba u tim vodama zbog visokog nivoa mogućnosti ekološke katastrofe.

Baltičko more okruženo je članicama NATO-a i Evropske unije, koje brinu o okolini, a ruska flota starih tankera trenutno je najveća pretnja životnoj sredini. Åslund smatra da bi okolne zemlje trebalo da zabrane ovu opasnost u Baltičkom moru, a to bi moglo da bude sprovedeno na dve tačke – u uskom i plitkom Öresundu ili uskom Finskom zalivu, gde Finska i Estonija mogu da nametnu neke standarde. Evropska unija, ističe, mora da pokaže geopolitičke mišiće.

Sav ruski izvoz nafte iz Crnog mora, kako navodi autor dalje, mora ići kroz Istanbul i Bosfor te se pita kako bi Turska, koja nameće stroga ekološka ograničenja na Bosforu, mogla da dopusti prolaz naftnim tankerima ispod standarda. U svakom slučaju, vreme je, smatra, da ti tankeri definitivno budu zaustavljeni.

Takođe, nedavno je Ukrajina započela da gađa rafinerije nafte i izvozne luke na ruskoj teritoriji. Insistirajući na nazavisnosti od tranzitnih zemalja i maltretirajući ih Rusija je samu sebe, smatra Åslund, učinila ranjivom na ukrajinsku odmazdu. S obzirom na to da je Rusija gađala ukrajinske rafinerije nafte, bilo bi, navodi, pošteno da joj Kijev uzvrati istom merom.

Ovo je ideja. “Sada je vreme za udar”

Ukrajina, stoji dalje, može vrlo efikasno da bombarduje ruske objekte jer je tokom rata razvila proizvodnju više vrsta dronova. Do sada su Ukrajinci napali jednu od tri velike naftne luke oko Sankt Peterburga i jednu u Tuapseu kod Novorosijska. Takođe su izazvali požare u više skladišta nafte širom Rusije. Može se očekivati da će Ukrajina pogoditi još više rafinerija, skladišta i izvoznih luka, a nakon toga, Ukrajina može nastaviti s metama uzvodno i bombardovati važna naftna postrojenja i čvorišta, koja se ne mogu tako lako popraviti kao naftovodi. Paralelno, Zapad bi trebalo da zabrani zapadnim naftnim servisnim kompanijama da rade u Rusiji, posebno kompaniji Šlumberger, koja i dalje radi na tamošnjim projektima.

​A kada postavi retoričko pitanje da li je svetu uopšte potrebna ruska nafta, Åslund na njega odgovara kako baš i nije. Kako navodi, trenutno globalno tržište nafte doživljava prezasićenost i cene padaju uprkos pokušajima Saudijske Arabije i Rusije da smanje proizvodnju. Sjedinjene Države su, navodi, u potpunosti nadoknadile svoje gubitke i trenutno proizvode više nafte nego što je ijedna zemlja ikada pre 13,2 miliona barela dnevno i može lako povećati proizvodnju ukoliko administracija predsednika Džozefa Bajdena poništi nedavnu odluku o pauziranju izvoza LNG-a. Nekoliko drugih zemalja koje nisu članice OPEK-a takođe su povećale proizvodnju. Stoga autor zaključuje da je sada pravo vreme za udar na ruski izvoz nafte.

Zapadni ciljevi stoga, po njegovom mišljenju, treba da se kreću od eliminacije ruskog izvoza gasa i smanjenja cene izvoza nafte do eliminacije ruskog izvoza nafte i naftnih derivata, koji je iznosio otprilike 230 milijardi dolara 2021. godine.

Budući da se približno polovina ukupnog ruskog izvoza sastoji od nafte, efikasne naftne sankcije i ukrajinsko bombardovanje mogli bi da srežu znatan deo ukupnog ruskog izvoza sa 628 milijardi dolara 2022. i 460 milijardi dolara 2023. Tada će Rusija, kako zaključuje Åslund, pasti na kolena i neće imati drugog izbora nego da ograniči svoje vojne izdatke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.