Od 1. oktobra kada za srpske penzionere sledi novo vanredno usklađivanje penzija penzijski fond je već obezbedio finansijska sredstva. Nakon toga od januara sledi redovno usklađivanje posle čega će prosečna penzija iznositi više od 45.700 dinara ili 390 evra. Sada je sasvim izvesno da ćemo vrlo brzo dostići projektovanih 450 evra prosečne penzije u Srbiji, kaže u razgovoru za „Politiku” Relja Ognjenović, direktor Fonda za penzijsko invalidsko osiguranje.
Nedavno ste izjavili da će penzioneri imati za 44 odsto veće penzije nego što su bile. To je ono što smo obećali, da ćemo 2025. godine imati prosečnu penziju od 450 evra. Kada kažete veće nego što su bile za koji period mislite?
Prosečan iznos sredstava za penzije koje će se isplatiti u 2024. biće za 44 odsto veći od sredstava koje smo izdvojili u 2022. Podsećamo da su od januara 2022. penzije povećane za 5,5 odsto, zatim i vanredno od novembra za devet procenata. U tekućoj godini smo imali redovno usklađivanje od 12,1 odsto, a predstoji nam i vanredno povećanje penzija počev od 1. oktobra za 5,5 procenata. Tri meseca kasnije, od januara 2024, penzionerima sledi još jedno redovno uvećanje od oko 14,6 odsto, što predstavlja kumulativno povećanje penzija u celom periodu od 55,8. To je procenat koji će svaki pojedinačni penzioner dobiti.
Naglašavam da je ovaj procenat usklađivanja utvrđen prema najpovoljnijoj opciji za penzionere, jer im se penzija usklađuje prema zaradi. Prosečna penzija će, nakon januarskog povećanja, iznositi više od 45.700 dinara ili 390 evra. Sada je sasvim izvesno da ćemo vrlo brzo dostići projektovanih 450 evra prosečne penzije u Srbiji.
Koliko je trenutno učešće svih penzija u prosečnoj zaradi?
Podatak za maj 2023. godine pokazuje da prosečne neto penzije svih korisnika čine 43,9 procenata prosečne zarade u Republici, a 2022. je bilo 41,9 odsto, što je efekat dvocifrenog procenta usklađivanja penzija.
Da li je Fond PIO nastavio s dobrom naplatom doprinosa za PIO i koliko se zahvaljujući tome manje novca izdvaja iz budžeta?
Prema finansijskim pokazateljima iz završnog računa Republičkog fonda PIO za 2022. to je najbolja poslovna godina u poslednjoj deceniji. Učešće transfera iz budžeta bilo je najniže zabeleženo do sada i za 2022. iznosilo je – 12,9 odsto. Penzije su usklađene dva puta, za oko 15 procenata ukupno, isplaćena je pomoć penzionerima od 20.000 dinara, isplaćivan je svakog meseca novčani iznos kao uvećanje uz penziju i za sve to penzijski fond nije imao dodatne dotacije iz republičkog budžeta.
Pozitivna kretanja u naplati izvornih prihoda nastavljena su i u ovoj godini. U periodu januar-juli naplaćeno je više 22,4 milijarde dinara, odnosno više za 5,7 odsto izvornih prihoda fonda nego što smo planirali finansijskim planom. U odnosu na isti period 2022. ove godine je naplaćeno više 40,8 milijardi izvornih prihoda, što je u procentima iskazano za 11 odsto bolji rezultat. Pritom, trebalo bi imati u vidu da je od početka 2023. stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena na 24 procenta.
Dobar trend naplate doprinosa se nastavlja. Razloge za povećane prihode od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje vidimo u nominalnom rastu zarada i u kontinuiranom rastu registrovane zaposlenosti, što je odraz stabilne i otporne ekonomije naše zemlje. Efekat ovakvih kretanja za penzionere je taj da su penzije uvećane u dvocifrenom procentu i u 2022. i u tekućoj godini, što je potvrda odgovornog zalaganja države da se standard najstarijih poboljša.
Koliko već taj pozitivan trend traje i da li se to odnosi samo na kategoriju penzionera zaposlenih ili i na neke druge?
Od isplate aprilskih penzija u maju 2022. pa do kraja godine, fond nije povlačio dodatna sredstva od države za isplatu penzija za kategoriju zaposlenih, a transferisana su samo sredstva kao podrška ostvarenju prava u skladu sa Zakonom o PIO i posebnim propisima (zakonska obaveza iz budžeta prema fondu kao isplatiocu prava), a ni jedan dinar nije dotiran kao nedostajuća sredstva za isplatu penzija. Da bi se razumelo koliko je važna ova činjenica, podsetiću da 84,9 odsto ukupnog broja penzionera čine oni iz kategorije zaposlenih i imaju najvišu prosečnu penziju u sistemu.
Za isplatu korisnicima iz kategorije samostalnih delatnosti, kojih je 6,7 odsto od ukupnog broja penzionera, ne povlačimo nedostajuća sredstva iz budžeta, jer prihodi ove kategorije osiguranika pokrivaju rashode korisnika prava. Za isplatu penzija za poljoprivredne korisnike neophodna je dotacija iz budžeta, zbog nedovoljnih prihoda od doprinosa ove kategorije osiguranika.
Da li je Fond PIO obezbedio novac za isplatu penzija koje će od 1. oktobra biti vanredno povećane za 5,5 odsto?
Fond je spreman za vanredno usklađivanje penzija od oktobra, a finansijski rezultati ostvareni u prvih sedam meseci ove godine, kako sam naveo u prethodnim odgovorima, to potvrđuju.
Koliko se u ovom času penzije usklađuju sa rastom zarada, a koliko s cenama na malo i ako se sledeće godine inflacija svede na sedam-osam odsto, kako se predviđa, da li će se penzije tada usklađivati samo s tim rastom ili i sa rastom plata jer se pojedini penzioneri plaše da ukoliko bude samo s rastom inflacije da će im primanja ponovo biti obezvređena?
Krajem 2022. godine izmenjen je i dopunjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je predviđen novi način usklađivanja penzija, kojim je ojačana veza između ekonomskog razvoja zemlje i rasta standarda korisnika penzija.
Prinadležnosti će se uvećavati u zavisnosti od učešća neto penzija i uvećanja uz penziju u bruto društvenom proizvodu, čija visina određuje da li će penzije biti usklađene prema kretanju zarada (ako je učešće neto penzija i uvećanja uz penziju u BDP manje od 10 odsto), potrošačkih cena (ako je više od 10,5 procenta) ili po „švajcarskoj formuli” (ako je od 10 do 10,5 odsto).
Usklađivanje u januaru ove godine bilo je prema kretanju zarada, što je najpovoljnije za korisnike, a to se očekuje i za redovno usklađivanje u januaru 2024. U situaciji da učešće neto penzija i uvećanja uz penziju u BDP bude veće od 10,5 odsto, onda bi povećanje bilo prema rastu potrošačkih cena.