Mularčik je istakao da je razlog njegove posete, pre svega intenziviranje saradnje dve zemlje u privrednom, energetskom i prosvetnom sektoru.
Pozvao je sagovornike na ekonomsku konferenciju koja će se održati u maju ove godine u Poljskoj, kako bi se ostvarili kontakti, napominjući da geografska udaljenost južnog regiona Poljske i Republike Srbije zanemariva u odnosu na saradnju koja bi se mogla ostvariti.
Državni sekretar je iskoristio priliku da govori i o sukobu između Ukrajine i Rusije i posledicama koje Poljska trpi zbog ove situacije.
Naglasio je da je kroz Poljsku prošlo 10 miliona ukrajinskih izbeglica, a da se od tog broja u Poljskoj zadržalo 3.5 miliona izbeglih ukrajinskih građana, navedeno je u saopštenju Skupštine Srbije.
Podvukao je da Poljska podržava Srbiju na njenom evropskom putu, kao i dijalog između Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem Evropske unije.
S tim u vezi istakao je da je svestan da proces evrointegracija stagnira, između ostalog zbog neusklađenosti spoljne politike Srbije i Evropske unije.
Naveo je da je njegovu posetu Beogradu započeo posetom Muzeju žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, ističući da su i srpski i poljski narod pretrpeli istorijsku nepravdu, ali i pune ratne odštete, koja je po njegovom mišljenju dovela do ekonomskog disbalansa istočne i zapadne Evrope.
Dodao je da se i sam zalaže za osnivanje međunarodne platforme zemalja koje su pretrpele najviše stradanja za vreme ovog perioda, kako bi se tom pitanju posvetilo više pažnje.
Predsednik Odbora za spoljne poslove i potpredsednik Narodne skupštine Borko Stefanović zahvalio se Poljskoj na podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu i složio sa činjenicom da evrointegracije koče pregovori Beograda i Prištine.
On je naveo da je očigledno da Aljbin Kurti povlači jednostrane i destruktivne poteze, ali da je Srbiji u interesu da vodi pregovore po svaku cenu i da je krajnji čas da Priština implementira Zajednicu srpskih opština, s obzirom na činjenicu da je prošlo deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.
Izrazio je sigurnost da će ova tema biti jedna od glavnih pri susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, u Briselu.
On je istakao da je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo priznavanje tzv. Kosova i bilo koja referenca koja se tiče priznavanja članstva Kosova i Metohije u Ujedinjenim nacijama, te da su političke partije u tome gotovo jednoglasne, te da ova pitanja nadilaze sva stranačka razmimoilaženja.
On je naveo da je budućnost Srbije članstvo u Evropskoj uniji i da EU ne treba da pruža Balkanu perspektive, već datum ulaska u EU, za ceo region ili ubrzanje ovog procesa.
Predsednik Odbora istakao je i nužnost što skorijeg usaglašavanja sa Evropskom unijom po pitanju spoljne politike i restriktivnih mera prema Rusiji, kao i njenog što skorijeg članstva u ovu zajednicu.
Sastanku je prisustvovala i Biljana Pantić Pilja koja je izrazila zadovoljstvo što se susreće sa kolegom koji je kao i ona šef Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i izrazila uverenje da će se saradnja produbiti.
Zahvalila se na podršci Poljskoj koju pruža Srbiji u evrointegracijama, ali dodala da su građani umorni od veoma sporog napredovanja Srbije i važenja posebnih pravila i dvostrukih aršina u ovom procesu.
Ona je navela i to da građani Srbije nisu zaboravili život pod sankcijama, ali i da geopolitička situacija i istorijska uslovljenost Srbije otežavaju usaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU.
Teme razgovora ticale su se i inicijative Otvoreni Balkan, regionalne saradnje i ponovnih susreta zarad kontinuirane saradnje dve zemlje.