Tržišna istraživanja pokazuju da su se mnogi evropski građani vratili pećima na drva i pelet, a najviše se prodaju grejalice na struju i uljani radijatori. Dobra alternativa je i električni pokrivač. Samo u Nemačkoj za devet meseci prodato je oko milion električnih grejača. Ali i na tome se štedi struja.
Denis Sajmon iz Berlina kaže da je ćebe koje je kupio koštalo 130 evra, a ima četiri nivoa zagrevanja.
“Na četiri postaje baš vruće, pa ga obično stavimo na jedan pre spavanja i to je dovoljno. Sledeća godina će biti još teža rezervoari za gas trenutno puni. A na kraju zime, biće prazni”, kaže ovaj stanovnik Berlina.
U Evropi je prava pomama za stručnjacima energetske efikasnosti. Njihove savete za brze uštede energije traže kompanije, a najviše građani kako bi smanjili račune za grejanje.
“Cene nafte su se utrostručile u poslednje tri godine. Želimo da vidimo šta je moguća alternativa”, rekao je Verner Gernant iz okoline Frankfurta.
Melani Šlepuec kaže da se na savet stručnjaka čeka i do dva meseca. “Skidamo krov u potpunosti, skinemo staru izolaciju i stavljamo novu. To bi bila jedna od mogućnosti, da se poboljša situacija”, navodi ovaj ekspert.
A u jednom nemačkom selu imaju odgovor na energetsku krizu – greju se na biomasu. Postrojenje na koje su svi povezani koristi drvo koje je samo za te namene i ne ugrožavaju životnu sredinu.
“To je drvo iz lokalnih šuma, drvo koje nije pogodno za industriju. U toplani ga spaljujemo i dobijamo i toplu vodu i grejanje za naše meštan”, ističe Andreas Hajenhauzer.
Krajem meseca Brisel će ponovo razmatrati ograničenje cene gasa na nivou Unije. U međuvremenu neke članice sopstvenim kriznim planovima pokušavaju da obuzdaju dalja poskupljenja struje i gasa bar tokom grejne sezone.