Grgich je napravio šardone Chateau Montelena 1973. koji je trijumfovao na degustaciji vina u Parizu 1976. godine, istorijskoj slepoj degustaciji između američkih i francuskih vina koja je zauvek promenila percepciju kalifornijskih vina i pokrenula dolinu Napa na globalnu scenu.
Blic preporučuje
Grgich je postigao svoj konačni cilj ranije ove godine kada je proslavio svoj 100. rođendan na seriji zabava u svojoj vinariji Rutherford, Grgich Hills Estate Vines.
Vodio je istoimenu vinariju do 2018. kada je u 95. godini baklju predao svojoj ćerki Vajolet, koja je sada predsednica, i Ivi Jeramazu, vinaru i potpredsedniku.
„Majk je bio vrhunski vinar i razvio je mnoge tehnike koje su pomogle da vina iz doline Napa budu najbolja na svetu“, rekao je u sredu američki predstavnik Majk Tompson, D-Napa. On je dodao da se njih dvoje poznaju decenijama. „Moja majka je bila njegov prvi knjigovođa u Grgich Hills-u.
„Mikeovo nasleđe će se pamtiti generacije koje dolaze; njegovi napori su pomogli da se otvori put budućim inovacijama u vinu“, nastavio je Tompson. „Dao je nemerljiv doprinos vinarskoj zajednici i našoj dolini i veoma će mu nedostajati.
Stekao međunarodno priznanje kao vinar
Grgich je stekao međunarodno priznanje kao vinar šardonea koji je, zajedno sa drugim vinom iz doline Napa, nadmašio legendarna francuska vina u slepoj degustaciji koju su sproveli francuski vinski kritičari – neformalno poznatom kao Presuda Pariza.
„Mike i ja smo bili blizanci, da tako kažem, dugo vremena zbog degustacije u Parizu“, rekao je Voren Vinijarski, čiji je kaberne sovinjon bio najbolje crno vino na degustaciji.
„Obojica smo došli u dolinu Napa kao stranci i oboje smo imali koristi od otvorenosti koja nam je omogućila da napredujemo. Pamtiću Majka kao srdačnog čoveka koji se uvek sećao svog porekla i bio je zahvalan za ono što je dobio iz ove doline.”
Vinijarski, 95, prisustvovao je Grgićevim rođendanskim proslavama ranije ove godine gde je njegov poklon bila jedna od nekoliko preostalih flaša njegovog kabernea iz 1973.
Dok je Grigč često govorio o tome da su njegov život oblikovala čuda — svoju autobiografiju je nazvao „Čaša puna čuda“ — takođe je rekao da je živeo po tri pravila koja je naučio od svog oca: Svaki dan daj sve od sebe, svaki dan nauči nešto novo i svaki dan steći novog prijatelja.
Rođen je kao Miljenko Grgić 1. aprila 1923. godine, kao najmlađi od 11 dece, u selu Desne u Hrvatskoj. Njegov otac je pravio vino, a Grgić je često opisivao kako je sa dve godine počeo da gazi grožđe u berbi. Sa 10 je otišao od kuće da živi sa udatom sestrom da bi mogao da nastavi školovanje.
Iako je planirao da bude trgovac u Desneu, mučna iskustva iz Drugog svetskog rata – umalo su ga ubili fašisti – naterala su ga da sledi očev put i postane vinar. Ponovo odlazi od kuće da bi studirao vinarstvo i vinogradarstvo na Sveučilištu u Zagrebu.
Tamo je Grgich prvi put čuo za Kaliforniju, koju je posetio jedan od njegovih profesora i rekao svojim studentima, u razgovorima šapatom, „To je raj“.
Odlučan da pobegne od represivnog komunističkog režima i pronađe put do Kalifornije, Grgih se prijavio za program razmene studenata u poljoprivredi UN-a sa Nemačkom pre nego što je diplomirao; ne bi mu bilo dozvoljeno da napusti zemlju kada ju je imao.
Sakupio je nekoliko američkih dolara na crnom tržištu i ostavio Hrvatsku skrivenu u cipelama, nesiguran da li će se svaki put vratiti. Nosio je i kofer pun njegovih vinarskih knjiga. Knjige se sada nalaze u Smitsonianovom muzeju američke istorije, zajedno sa njegovom zaštićenom beretom, za koju je Grgić rekao da je prvi put kupio kada je izgubio svoj kišobran u Zagrebu i da nije mogao da priušti još jedan.
Podneo zahtev za azil u Nemačkoj
U Nemačkoj je podneo zahtev za azil u Kanadi, odobren kada je pristao da radi kao drvoseča u Britanskoj Kolumbiji. Dugo je putovao iz Hamburga čamcem, a zatim je prešao Kanadu vozom.
Iako je posao propao, izdržavao se poslovima, poput pranja sudova četiri godine, sve dok nije dobio ponudu za posao od vinara u dolini Napa — Li Stjuarta, osnivača vinarije Chateau Souverain. Grgich je ovog puta ponovo putovao autobusom do Svete Jelene, gde je bio šokiran kada je otkrio da će morati da plati 2 dolara po noći da bi ostao u hotelu dok se ne sretne sa svojim novim poslodavcem.
Dok je radio za Stjuarta, Grgih je upoznao još jednog imigranta, Andrea Čeliščefa, koji je studirao vinarstvo u Rusiji i koji će postati poznat kao „dekan kalifornijskog vinarstva“ pošto je svoju stručnost podelio sa vinarima iz doline Napa.
Zanimljivost je i to da je oduvek želeo da doživi 101. godinu i tad umre.
Godine 2003. Grgića su tužile tri bivše radnice, dve sestre koje su tvrdile da ih je seksualno uznemiravao kad su imale 17 i 19 godina i knjigovođa koja je tvrdila da je dobila otkaz jer je od Grgića tražila da prestane sa seksualnim nasrtajima. Grgić je tada negirao optužbe, nazivajući svoje ponašanje “običajima starog sveta”, u intervjuu za The Chronicle. Stranke su se vansudski nagodile 2004. godine.
(Pressdemokrat.com)