Najmanje 44.000 ljudi ostalo je bez prava na novčanu socijalnu pomoć otkako je na snazi Zakon o socijalnoj karti. Najugroženiji građani naše zemlje koji preživljavaju uz novčanu socijalnu pomoć već dve godine imaju opravdan razlog da strepe zbog Informacionog sistema Socijalna karta, koji se „oslanja“ na javnosti i dalje nepoznati algoritam. Zbog svih štetnih efekata koje ovaj zakon nosi, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava zalaže se za ukidanje ovog zakonskog rešenja i obustavu primene Informacionog sistema Socijalna karta.
– Registar „Socijalna karta” na jednom mestu obuhvata oko 135 podataka o ličnosti korisnika usluga socijalne zaštite, ali i njihovih srodnika i takozvanih „povezanih lica”. Vlada Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zamislili su „Socijalnu kartu“ kao rešenje za „pravedniju raspodelu socijalne pomoći” i „unapređenje kvaliteta rada državnih organa u oblasti socijalne zaštite”, insistirajući da u ovoj oblasti postoji niz zloupotreba, ne navodeći pritom egzaktne podatke o tome ko stoji iza tih zloupotreba, te kako i kada ih sprovodi. Umesto da se unapredi dotadašnji sistem rada, uveden je potpuno novi sistem za koji socijalni radnici faktički nisu obučeni, a o kojem korisnici novčane socijalne pomoći nisu obavešteni – tvrde u A11.
Zbog novog, poluautomatskog i algoritamskog odlučivanja o pravima koje građani imaju – da li im je porastao prihod, da li su stekli više imovine i da li je došlo do ovih promena i kod sa njima povezanih osoba, za tačno dve godine primene zakona bez socijalne pomoći ostali su i oni koji ni na koji način nisu „prevarili“ sistem, već su postali žrtve ubrzanog, traljavog, netransparentnog načina rada, navode u ovoj inicijativi.
– Socijalnim radnicima posao je postalo rešavanje takozvanih notifikacija o promenama u statusu pojedinca, a ne terenski rad koji bi omogućio da se zaista spoznaju uslovi u kojima korisnici novčane socijalne pomoći žive. Tako je poluautomatizovani sistem pojedinim građanima beležio neverovatne prihode iz radnog odnosa koji se nije desio, sezonski rad protivpravno je uziman kao razlog za ukidanje socijalne pomoći, a socijalni radnici su upućivani na pogrešne odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti – objašnjavaju u A 11.
U Inicijativi A 11 tvrde da su na terenu otkrili niz grešaka ovog registra. Uz nesenzitivnost sistema koji na njemu počiva, dolazi do uspostavljanja (novih) negativnih standarda u socijalnoj zaštiti.
– Na primer, zbog nepoznavanja načina rada sakupljača sekundarnih sirovina, evidentirana je situacija u kojoj je sakupljaču iz Beograda zabeležen mesečni prihod koji bi podrazumevao da jedan čovek, sam, za mesec dana sakupi i proda 22 tone kartona, što je u suprotnosti sa elementarnim zakonima logike – navodi se u saopštenju.
Praksa Inicijative A 11 pokazala je i da pojedini socijalni radnici ignorišu napore korisnika da dokažu da je sistem napravio grešku u njihovim navodnim primanjima, iako ih te greške ostavljaju bez socijalne pomoći, samim tim i bez ikakve društvene podrške u prevazilaženju siromaštva.
Stav Ministarstva da će primena Socijalne karte eliminisati zloupotrebe nije ni opravdan, ni razuman, tvrde u A 11, dodajući da je pokušaj da se, u suštini, testira poluautomatizovano, algoritamsko odlučivanje na grupi ljudi koji su najmarginalizovaniji u društvu samo potez kojim se smanjuje mogućnost da se ti ljudi žale, što nas navodi na pitanje – koja grupa je sledeća u redu za testiranje neproverenih tehnologija?