Srbija više od tri decenije nije izgradila nijedan kapitalni elektroenergetski proizvodni kapacitet. Nova Vlada najavljuje zaokret, konačno će ubrzati završetak termoelktrane B3 u Kostolcu, ali najavljuje i izgradnju novih hidroelektrana. Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković rekao je da je reč o ključnim poslovima, kako kontinuitet u snabdevanju, koji mora da se održi, bude nekako osiguran.
“Taj blok B3 u Kostolcu je snage 350 megavata i trebalo bi da dâ proizvodnju reda pet procenata od ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, što je apsolutno značajno i veoma važno. Isto tako, hidroenergetski konvencionalni proizvodni kapaciteti su za nas značajni u ovom trenutku. Trideset godina se nije gradilo. Trideset godina je taj vakuum bez velikih kapitalnih investicija u velike energetske objekte i sigurno je da je dobar svaki novi objekat koji stiže, da pomenemo, reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, nadamo se da će relativno brzo biti na mreži”, rekao je Rajaković.
“Srbija ima povoljne potencijale za primenu obnovljivih izvora energije”
Profesor Rajaković je rekao da Srbija ima povoljne potencijale za primenu obnovljivih izvora energije i to se, kako je dodao, odnosi na tri dominantna izvora – sunce, vetar i vodu.
“Vodu smo uglavnom iskoristili i to spada u tu našu, kako mi to kažemo, konvencionalnu energetiku, na koju smo navikli da gledamo, ali solarne elektrane i vetro-elektrane su neposredno pred nama. To je budućnost. Treba to razmatrati u vrlo konkretnom smislu. Stari elektroenergetski kapaciteti, to znači termo kapaciteti, moraju polako u penziju. U zasluženu penziju. Njih mora neko zameniti”, naveo je profesor Rajaković.
Dodao je da je, kada težimo dekarbonizovanoj energetici, prirodno da ih zamene solarne i vetro-elektrane.
“Solarne elektrane se grade najbrže i možda treba prioritet staviti na njih i to na solarne elektrane kao vlasništvo Elektroprivrede Srbije, a privatni kapital da se takmiči”, istakao je profesor Rajaković.
Napomenuo je da je nemoguće bez jake prenosne mreže voditi savremene elektroenergetske sisteme, kao i da postoje planovi za jačanje prenosne mreže prema drugim zemljama, što je, kako je naveo, važno zbog razmene sa susedima i transfera električne energije kroz Srbiju, kao i zbog integracije novih proizvodnih kapaciteta iz sunca i vetra.
“Sigurno je da je naredna zimska sezona napregnuta”
Govoreći o energetskoj krizi, Rajaković je naveo da je svako smanjivanje raspoloživih megavat-sati u evropskom energetskom sistemu rizično.
“Sigurno je da je naredna zimska sezona napregnuta. Međutim, struka je svesna tih problema i čini mi se da u celoj Evropi, a i kod nas u Srbiji, posebno bih naglasio angažovanje novog menadžmenta EPS-a koji je puno uradio da se podigne proizvodna pogonska spremnost njihovih termoelektrana. Dakle, svesni svih tih okolnosti, ja sam gotovo uveren da nećemo imati problema ove zime sa snabdevanjem električnom energijom”, ocenio je profesor Nikola Rajaković.
Istakao je da je Evropa napunila svoja skladišta gasa i da se to vidi kroz to što je cena električne energije na berzi određena defakto cenom marginalnog megavat-sata, koji se proizvodi u termoelektranama na gas i da se vidi da se to već stabilizovalo, ali i poručio da nam je štednja neophodna, pošto je struja glavni resurs u Srbiji.
“Mali kupci koji troše 300 do 400 kilovat-sati mesečno nemaju veliki manevarski prostor za uštede. Velike uštede mogu ostvariti oni koji više troše”, istakao je profesor Rajaković.