недеља, 07.05.2023, 19:10 -> 20:07
Извор: РТС
Психолог Радмила Вулић Бојовић рекла је за РТС да су два злочина, која су се догодила у временски кратком року, по природи различита, а ефекат је страшан. Младен Милошевић са Факултета безбедности наводи да је копикет феномен недовољно истражен и врло сложен.
Цео регион и Србија страхују да би трагедије могле да се понове. О томе како их спречити за РТС су говорили психолог Радмила Вулић и Младен Милошевић са Факултета безбедности Универзитета у Београду.
Радмила Вулић Бојовић је изјавила да када се деси један овако драстичан догађај, јер ово су злочини великих размера, као да се нека брана отвори и тај неки тескобан и насилни садржај крене да се излива, на неки начин, на читаво друштво.
“Онда они људи и деца који имају неки специфичну вулнерабилност у том смислу да су подложни утицајима – то за њих може да буде нека врста окидача и нека врста негативне инспирације за одређена понашања која можда у некој регуларнијој, сигурнијој, безбеднијој ситуацији не би изашла на видело”, објаснила је она.
Сматра да су два злочина, која су се догодила у временски кратком року, по природи различита. “Ефекат је страшан, многи мртви и рањени, тешко човек може и да размишља о томе а да се не узнемири”, напомиње Радмила Вулић Бојовићева.
Према њеним речима, ефекат је такав да се тај неки ниво насиља диже и морамо да видимо како ћемо лично, породично, као друштво, да нешто урадимо са тим.
О копикет феномену
Проф. Младен Милошевић са Факултета безбедности Универзитета у Београду, каже да ако говоримо о копикет (copycat) феномену, он је недовољно истражен и врло сложен.
“Ових дана се у медијима често говори о неким прозорима, броју дана који су потребни да прођу да би се умањио ефекат копикет феномена. Ту не постоје никакве гаранције. Ми заснивамо наше закључке на ранијим анализама и претходним искуствима, али су искуства разнолика. Случај Дерека Брауна који је после 100 година покушао да опонаша злочине које је извршио Џек Трбосек”, навео је Милошевић.
Према његовим речима, не постоји магична формула, нити број дана који ће да прође, а да ћемо моћи да имамо другачији однос према овом феномену, неком ће одређене идеје да се јаве или не.
“Не можемо да успоставимо предиктивни модел који би донео гарантоване резултате. Између два злочина која су се десила у Србији не можемо да повучемо толики број паралела као што нам се чини на први поглед”, рекао је Милошевић .
“Делује ми да је овде реч о две различите структуре личности и, ако постоје психопатолошки фактори, мислим да су врло различити. И један и други злочин су вероватно резултат психопатолошких фактора којима је погодовала некаква друштвена клима, одређени сет друштвених фактора који утичу тако да погодују извршењу одређених злочина”, наводи Милошевић.
Не можемо знати сигурно да ли је ово копикет феномен или је просто другачије учинилац искористио ситуацију, каже Милошевић.
“Копикет феномен настаје у друштву у коме медији имају значајну улогу – настаје и као последица медијског извештавања, јер да се не зна за одређене злочине, да не постоје новине, телевизија, интернет, злочинац не би сазнао за кривично дело које је њега инспирисало. Морамо водити рачуна о томе да сензационалистичко извештавање, па и именовање злочинаца, прављење антихероја од њих може да утиче на одређене личности које се иначе налазе на ивици. То неће мотивисати просечног човека да изврши злочин. Али, ако се неко налази на ивици, ко има историјат криминалног понашања, ко је склон насиљу – код њега може да дође до попуштања кочница и да буде мотивисан да изврши дела”, истакао је Милошевић.