Mere koje su uvedene na uvoz iz Srbije stvaraju velike probleme kompanijama u međunarodnom vlasništvu.
Izvor: B92.net, indeksonline.net
Ilustracija: Shutterstock/max.ku
Predstavnici privrednih komora ističu da bi Vlada tzv. Kosova trebalo unapred da razmisli o posledicama koje te odluke mogu doneti po privredu, pre nego što donese takvu odluku, prenosi portal Indeks onlajn.
I dalje su na snazi restriktivne mere uvoza iz Srbije na tzv. Kosovo. Predsednik Privredne komore tzv. Kosova Ljuljzim Rafuna kaže za Radio Kosovan da su od ovih mera stradala domaća, ali i međunarodna preduzeća koja svoju robu izvoze preko Srbije. On kaže da je unapred trebalo da bude doneto upozorenje Vlade o uvođenju restriktivne mere za srpsku robu.
“Stav OEK-a je bio i jeste da treba unapred biti upozorenje kada se bude odlučivalo o takvoj meri, kako bi se biznisi pripremili. Imali smo mnogo članova Komore koji su plaćali robu koju su kupili u Srbiji, jer ima mnogo stranih kompanija koje tamo proizvode, a tu robu kupuju one kompanije koje se nalaze u toj zemlji. Prošla su dva meseca otkako su preduzeća izvršila uplatu, nisu mogli da uvezu robu dok uplata nije vraćena, a to je samo po sebi predstavljalo izazov za biznise na tzv. Kosovu”, naglašava Rafuna.
Rafuna kaže da su mnoge kompanije i vlade zemalja EU izrazile zabrinutost zbog ove situacije. To je zbog činjenice da se, kako Rafuna ponavlja, mnoge međunarodne kompanije nalaze u Srbiji i te mere se odnose i na njih.
“Postoje nemačke kompanije koje su osnovane i koje su najveći proizvođači i najveći investitori u Srbiji. Zatim su italijanski, američki i drugi proizvođači. Rekli su nam: Vaša vlada je odlučila meru, ali te proizvode proizvode naše kompanije. Mi smo doprineli razvoju Kosova od 1999. godine i dajemo doprinos. O ovom elementu treba voditi računa u budućnosti kada se budu odlučivale o merama, kojima se bavimo sa kompanijama prijateljskih zemalja i njihovim proizvodima. Iz tog razloga, svaki evropski investitor koji dođe da ulaže na Kosovo, pošto je došao u Srbiju, ne vidi samo kosovsko tržište kao priliku za uvođenje proizvoda, već i celo balkansko tržište vidi kao priliku. Stoga, za uspostavljanje ovakvih mera u budućnosti, institucije zemalja moraju da vode računa o svakom koraku”, zaključuje Rafuna.
Na mere za proizvode iz Srbije pre nekoliko dana reagovala je i Američka komora tzv. Kosova. U njenom odgovoru je naglašen značajan uticaj koji aktuelne mere Vlade tzv. Kosova imaju na međunarodna preduzeća.
Prema zvaničnim podacima Američke komore, uvoz kompanija u američkim vlasništvu je opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Stoga je Američka komora istakla da ekonomska normalizacija između Kosova i Srbije prevazilazi bilateralne interese.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.