Iako se optimalni setveni rokovi poštuju, ćudljive vremenske prilike svakako utiču na planove ratara. Setva pšenice u kikindskom ataru polako se privodi kraju, ali su oči uprte u nebo i preko potrebnu kišu.
“Od početka oktobra nastupio je sušan period i ekstremno topao period, tako da čekamo padavine, kako bi se ovaj posao okončao i ozimi usevi nikli”, kaže Aleksandar Pap, PSS Kikinda.
Ove godine, Miloš Miškov, poljoprivrednik iz Kikinde, odlučio se za nešto više površina pod pšenicom. Iako su mnogi požurili, njemu taj važan posao u poljoprivredi tek predstoji.
“Podzemne vlage nema već pet-šest godina. Da nam padne i 500-600 litara kiše, meni se čini da je malo. Neki su već posijali ječmove, ja vidim u ataru da žute. Nisi pametan šta raditi, kako raditi”, kaže Miloš Miškov, poljoprivrednik iz Kikinde.
Troškovi setve značajno su porasli, pa je teško izvesti prave kalkulacije. Ulagati se mora, raditi se mora, a mnogo je nepoznanica pred ratarima.
“Đubrivo je naročito poskupelo. Imamo situaciju da je čak i 300 procenata veća cena nego za prethodnu setvu”, kaže Pap.
“Sve je poskupelo, nafta, veštačko đubrivo, seme, sve je otišlo gore. Sad se i arende dižu”, kaže Miškov.
I pored problema, raduje da se mlade snage odlučuju za poljoprivredu i nastavljaju porodičnu tradiciju.
“Teško je izdržati, veliki broj ljudi odustaje od bavljenja poljoprivredom. Teško je, zapravo mlade nagovoriti da dođu na selo i da se bave poljoprivredom. Ja ne odstajem, borimo se dalje, nastavljamo”, kaže Svetozar Sadžak, Kikinda.
Neznatno veće površine u kikindskom ataru biće ove jeseni zasejane žitom, odnosno oko 14 hiljada hektara. Pored rada i ulaganja, pravovremenu primenu agrotehničkih mera, za dobre prinose u fabrici pod otvorenim nebom treba imati i duge okolnosti na svojoj strani.