Rok za plaćanje poreza na imovinu za drugi kvartal 2024. godine za fizička, pravna lica i preduzetnike ističe 15. maja, a na adrese mnogih građana u gradovima i opštinama širom zemlje i dalje nema rešenja sa podacima o tome koliko taj porez iznosi. Prema Zakonu o porezima na imovinu, plaćanje te vrste poreza je zakonska obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemlju, a visina godišnjeg poreza zavisi od veličine imanja i iznosa stope poreza na imovinu koju određuje svaka lokalna samouprava u Srbiji. Porez se plaća u četiri rate, od kojih prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata se plaća do 14. novembra. Kamata za kašnjenje je 16,5 odsto. Osim zatezne kamate, poreski obveznici mogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza, a sankcija za taj prekršaj je 5.000 dinara za fizička lica.
Da li će vlasnici kuća i stanova zbog neažurnosti sistema snositi posledice i da li će plaćati kamatu ako porez ne uplate i bez rešenja?
– Kamata se obračunava na godišnjem nivou, ali je zakonska obaveza svakog obveznika da porez na imovinu plaća kvartalno. Ako nije dobio rešenje o ovoj godini, onda je dužan da poresku obavezu izmiri na bazi prošlogodišnjeg zaduženja, odnosno treba kvartalno da uplati jednu četvrtinu ukupnog godišnjeg zaduženja iz prethodne godine. Ukoliko ne plati deo poreza na vreme, zaračunaće mu se srazmerni deo kamate za 2024. godinu, u ovom slučaju od 15. maja do kada je potrebno platiti ratu – objašnjava Đerđ Pap, poreski stručnjak.
Pojedine lokalne poreske uprave nisu poslale rešenje, a razlog je to što nisu završile razrez poreza.
– To nije neuobičajena praksa – dodaje on.
Poreski obveznici koji putem reprograma izmiruju zaostala dugovanja takođe treba da do 15. maja uplate označene rate, jer će im se nakon isteka zakonskog roka za uplatu akontacija takođe obračunavati kamata.
Kada je reč o Beogradu ili Novom Sadu, najmnogoljudnijim gradovima u Srbiji, osnovica za obračun poreza na imovinu ove godine recimo nije uvećana. Pošto grad Beograd nije na vreme objavio prosečnu cenu kvadratnog metra nepokretnosti na teritoriji Beograda, u cilju utvrđivanja poreza na imovinu za 2024. godinu, građani za ovu godinu ne bi trebalo da dobiju zaračunat ni dinar više u poreskom rešenju. Poreska osnovica za obračun poreza na imovinu za preduzeća u 2024. godini je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti na dan 31. decembar 2023. A kamata u praksi izgleda ovako – ako poreski obveznik odluči da ne plaća porez na imovinu po kvartalu, u iznosu od oko 1.625 dinara za stan od 50 kvadrata u Beogradu, ukupna godišnja kamata iznosiće mu oko 980 dinara na ime neplaćenog poreskog duga za imovinu od oko 6.500 dinara. S druge strane, recimo, građani Kragujevca, četvrtog grada po veličini u Srbiji, u ovoj godini plaćaju od devet do 15 odsto veći porez na imovinu, pa tako za stanove u prvoj zoni obaveza na godišnjem nivou u 2023. iznosila je 6.761 dinar, a u 2024. godini 7.642 dinara.
Kako se „meri” cena kvadrata
Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečnu cenu kvadrata stana ili kuće, po zonama, na teritoriji opštine, „utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu”. U obračun ulaze cene prodatih nekretnina tokom 12 meseci, ali ne od januara do decembra, već od 1. oktobra prošle godine do 30. septembra tekuće. Konkretno, kada je reč o porezu za 2024. godinu gledaju se cene iz kupoprodajnih ugovora stanova, kuća i zemljišta u periodu od 1. oktobra 2022. do 30. septembra 2023. Prosečne cene objavljuju se do kraja novembra 2023. i važe za obračun poreza za 2024. Ako izostane objava ovakve odluke, važe cene iz odluke opštine i grada za godinu pre.