Vinarija “Aleksandrović” u Topoli ima čak 84 hektara pod vinovom lozom. Zbog toga se sa rezidbom vinograda kreće u decembru kako bi se podmirile velike površine, a do sada je završeno oko 70 hektara. Rezidba mora da se kontroliše jer od nje zavisi i prinos koji će se ostvariti u sledećoj berbi.
“U našim vinogradima imamo dva sistema uzgojnog oblika, to je gijov dvogubi uzgojni oblik i kordunica. Gijov dvogubi je uzgojni oblik koji se sastoji od jednog luka sa jednim kondirom, odnosno zamenom i takav uzgojni oblik mi preferiramo kod naših belih sorti vinove loze. Dok kod ovog drugog uzgojnog oblika, kordunica, ostavljaju se kondiri i režemo na takozvana dva okca sa najčešće tri ili četiri rodna čvora. Takav uzgojni oblik preferiramo kod naših crnih sorti vinove loze”, saopštio je Goran Grujić, rukovodilac vinogradarske proizvodnje u vinariji “Aleksandrović”, Topola.
“Kako koji vinograd orežemo radimo popravku naslona. To je jako bitno jer u toku godine dolazi do pomeranja tih čeonih stubova gde mi radimo na tome da svaki stub iskosimo kao što treba da bude, da budu bukvalno svi kao jedan. Zatim ide zamena polomljenih sajli, jankera i svega toga jer moramo na toj površini velikoj da vodimo računa o svemu tome. To ide nakon rezidbe a posle tog kod belih sorti imamo jako bitnu operaciju koja mora da se radi, a to je vezivanje lukova”, izjavio je Stevan Pribanović, glavni zaštitar u vinariji “Aleksandrović”, Topola.
U Šumadiji poslednjih godina ima sve manje iskusnih ljudi koji obavljaju rezidbu, a takođe vinogradari razmišljaju i o nestabilnim vremenskim uslovima.
“Do tog problema dolazi jer se tim poslom bave stari ljudi dok su mlađe generacije sve manje i manje zainteresovane za taj posao. Jedan rezač ne može da se formira za jednu godinu nego on postaje sve bolji i bolji rezač kako prolaze godine i kako stiče sve veće i veće iskustvo. Naši rezači koji dolaze kod nas nisu iz ovog kraja jer ljudi iz ovog kraja imaju svoje voćnjake i vinograde i mi najčešće uzimamo rezače koji dolaze sa strane i to su rezači koji dolaze iz okoline Aleksandrovca i Kruševca”, dodao je Grujić.
“Vinogradu a i ostalim voćnim kulturama nije pogodna baš blaga zima. Ono što smo imali skoro do kraja januara je izuzetno blaga zima i to doprinosi većoj količini biljnih bolesti i štetočina koje lakše prezimljavaju te uslove i možemo da očekujemo veći broj tih parazita u toku proleća. Tri najznačajnije bolesti kod vinove loze su pepelnica, plamenjača i trulež. Ono što je bitno je da se radi ili zimsko ili prolećno tretiranje bakrom”, rekao je Pribanović.
Crne sorte grožđa lakše podnose kratku rezidbu dok belima prija duga rezidba. Ako se rezidba ne uradi na pravi način dolazi do visokog vegetativnog prerasta što se kasnije odražava i na sam prinos.