Posle Hrvatske, i Slovenija je zabranila prodaju gotovo svih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Hrvatska je to uradila u regionu prva, a na crnoj listi se našlo mnogo toga, od slamčica, preko plastičnih čaša, tanjira, kašika i viljušaka, do štapića za uši… I u Srbiji su plastične slamčice masovno počele da dobijaju zamenu, ali ne samo one. I sve to u cilju zaštite životne sredine što je dovelo do toga da pojedine zemlje kreću i u ukidanje kesa za voće.
Foto: Screenshot Shuterstock / Ringier
Novi Zeland je postao prva zemlja na svetu koja je proširila zabranu upotrebe plastičnih kesa u supermarketima. Zabrana je proširena na tanke kese, koje se obično koriste za voće i povrće. Mera koja je stupila na snagu pre deset dana deo je šire vladine kampanje protiv plastike za jednokratnu upotrebu. I sve to je trend koji je već postao globalan, trend kome se region već uveliko “priklanja”, ali trend koji dolazi i u Srbiju.
Blic preporučuje
U Hrvatskoj i Sloveniji nedavno su zabranjeni i plastični štapići za mešanje kao i plastične drške za balone, osim onih koje su namenjene za industrijsku upotrebu. Zabranjeno je i svo plastično posuđe, kao i štapići za uši osim onih koji se koriste u medicinske svrhe. Uredbom EU stopirana je i prodaja pakovanja hrane i pića od posebne plastike – preciznije ekspandiranog polistirena kao i okso-razgradive plastike.
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Trgovci u regionu su zabranjenoj robi brzo našli zamenu, a praksa je slična i u Srbiji Tako u kafićima i restoranima umesto plastične slamčice dobijate papirnatu slamčicu. Ona je sada i šira od one na koju smo navikli, a česti komentari oni koji se sa njom prvi put susreću jeste da se topi u ustima.
Ista priča je i sa slamčicama koje su išle uz manja pakovanja mleka ili sokova. Zamenu istovremeno u komšiluku, ako već nisu dobili, dobiće i plastične viljuške, noževi i kašike.
Kazne za nepoštovanje propisa kreću se do 3.000 evra za izvršnog ili odgovornog vlasnika, do 5.000 evra za preduzetnike pa do 15.000 evra za pravna lica, navodi slovenačka agencija.
U Srbiji i čep ne može da se skine sa flaše
Srbija lagano postaje deo globalne priče. Prethodnih godina više puta se moglo čuti o pregovorima o zabrani plastike za jednokratnu upotrebu. Bilo je reči i o pripremi sistema kada je u pitanju plastika i svega što je reciklabilni ambalažni otpad te vrste, odnosno povraćaja kaucije za plastične i staklene flaše, limenke… U sklopu cele te priče imamo i plastične flaše sa kojih ne može da se skine čep.
Na nivou EU cela priča je dobila okvir u februaru 2018. Evropska unija tada je postigla dogovor o zabrani korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu. Tadašnji savezni austrijski ministar za održivost i turizam Elizabet Koestinger u tvitu je napisala da je dogovor postignut opisujući to “prekretnicom u našim naporima da smanjimo plastični otpad”.
U Evropskoj komisiji kažu da su proizvodi od plastike koji su cilj novih mera EU “zaslužni” za čak 70 procenata ukupnog otpada pronađenog u morima. Dodaje se se da su Evropljani vema zabrinuti zbog uticaja plastike na njihovo zdravlje i životnu sredinu.
Plastični otpad, inače, poseban je problem u svetskim morima jer se sporo razgrađuje i njegovi tragovi često se pronalaze u životinjskim vrstama poput kornjača, kitova ili ptica kao i u plodovima mora kojima se hrane ljudi.